Naučnici sa Univerziteta „Brigham Young“ sproveli su istraživanje koje ukazuje na sve prisutniju upotrebu veštačke inteligencije (AI) u sferi ljubavi i intime. Rezultati ovog istraživanja, objavljeni u časopisu „Journal of Social and Personal Relationships“, pokazuju da je korišćenje AI u intimnim odnosima mnogo raširenije nego što se ranije mislilo, a takođe ukazuju na moguće negativne posledice po mentalno zdravlje korisnika.
U okviru ankete koja je obuhvatila oko 3.000 ispitanika, više od polovine njih izjavilo je da se na društvenim mrežama susreće sa profilima i sadržajem koje generiše veštačka inteligencija. Zanimljivo je da je otkriveno da približno 13% ispitanika aktivno traži sadržaje koje je kreirala AI, dok ih 15% prati profile sa idealizovanim fotografijama koje su takođe generisane AI tehnologijom.
Analiza podataka pokazuje da gotovo petina ispitanika koristi chatbotove kao zamenu za romantične partnere, a među mlađima od 18 do 29 godina, ovaj procenat prelazi četvrtinu. Ova pojava postavlja pitanje o uticaju koji veštačka inteligencija može imati na emocionalne i intimne aspekte života pojedinaca.
Kada je reč o seksualnim navikama, manji broj ispitanika priznaje upotrebu AI u tom kontekstu: oko 7% se samozadovoljava tokom interakcije sa AI, dok 13% konzumira pornografske materijale generisane veštačkom inteligencijom. Jedan od pet anketiranih radije bi razgovarao sa veštačkom inteligencijom nego sa stvarnom osobom. Više od 40% smatra da AI pažljivije sluša od ljudi, dok skoro trećina veruje da ih AI razume bolje nego drugi ljudi.
Studija je pokazala da korisnici u proseku provode skoro sat vremena nedeljno u razgovoru sa AI chatbotovima i još oko pola sata gledajući sadržaje koje je stvorila veštačka inteligencija. Iako razlike nisu dramatične, uočena je jasna povezanost između korišćenja AI u emotivnom ili intimnom kontekstu i izraženijih simptoma depresije, uz niži stepen životnog zadovoljstva, čak i kada se uzmu u obzir starost, pol ili religija.
Zanimljivo je da ljudi koji su u vezama neretko koriste AI sadržaje, što ukazuje na to da veštačka inteligencija ne mora uvek da bude „uteha za usamljenost“, već može predstavljati dodatak realnim odnosima. Naučnici naglašavaju da veštačka inteligencija sve više ulazi u privatnu i emotivnu sferu, posebno među mlađim generacijama. Iako AI može ponuditi razonodu ili osećaj podrške, za sada nema dokaza da ona smanjuje osećaj samoće.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja jeste da li veštačka inteligencija dovodi do pogoršanja mentalnog zdravlja ili su korisnici koji se oslanjaju na ovakve interakcije skloniji depresiji već pre nego što su počeli da koriste AI. Ovaj aspekt ostaje otvoren za dalja istraživanja, s obzirom na to da se tehnologija razvija i njena primena u svakodnevnom životu postaje sve prisutnija.
U svetlu ovih otkrića, važno je da se razvije svest o potencijalnim rizicima povezanih sa prekomernom upotrebom veštačke inteligencije u intimnim i emotivnim kontekstima. Dok AI može pružiti određene prednosti, poput dostupnosti i interaktivnosti, neophodno je razmotriti i emocionalne posledice koje ovakve interakcije mogu imati na pojedince. Zbog sve veće prisutnosti tehnologije u svakodnevnom životu, postavlja se pitanje kako će se društvo prilagoditi i regulisati ove nove forme međuljudskih odnosa.
