Norveški Nobelov komitet je prvi put u 125 godina omogućio medijima da zavire u proces odlučivanja o dobitniku Nobelove nagrade za mir. Ova odluka je doneta kako bi se povećala transparentnost u procesu koji se odvija u Oslu, u prostorijama Nobelovog instituta, ukrašenim hrastovim nameštajem i portretima svih prethodnih dobitnika. Predsednik komiteta, Jorgen Vatne Fridnes, opisao je proces donošenja odluka kao „tenzičnu raspravu“, ali je naglasio da je konsenzus ključan za donošenje konačne odluke.
Jedan od najistaknutijih kandidata za ovu nagradu je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, koji je javno istakao da zaslužuje Nobelovu nagradu zbog svojih diplomatskih inicijativa i, kako je rekao, „rešenja sedam ratova“. Njegova nominacija podržana je od strane nekoliko svetskih lidera, uključujući izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i vladu Pakistana, koji su javno izrazili podršku njegovim naporima.
Trampovi saradnici, uključujući glavnog izaslanika Stiva Vitkofa, aktivno su lobirali da ga komitet prepozna kao najboljeg kandidata u istoriji nagrade. Ipak, stručnjaci ukazuju na brojne prepreke koje bi mogle otežati njegovu nominaciju. Kako ističe direktorka istraživačkog centra PRIO, Nina Greger, Trampova administracija se povukla iz važnih međunarodnih institucija i sporazuma, a njegove unutrašnje politike, kao i suzbijanje protesta u zemlji, ne idu u prilog njegovoj kandidaturi za Nobelovu nagradu.
Zbog zatvorenosti procesa, kao i činjenice da je lista nominacija, koja uključuje 338 kandidata ove godine, zatvorena u januaru, Tramp, koji se nedavno vratio na funkciju, ne može biti ozbiljan kandidat za ovu godinu. Greger je međutim naglasila da bi zbog njegovog mirovnog plana za Gazu mogao biti razmatran kao kandidat za sledeću godinu.
Studenti i stručnjaci podsećaju da je Nobelova nagrada tradicionalno dodeljivana za doprinos miru u korist čovečanstva, često manjim grupama i manje poznatim pojedincima, a ne kao potvrda „ličnih ambicija ili ego-trijumfa“. U ovoj konstelaciji, postoji kritika da bi dodeljivanje nagrade Trampu moglo biti shvaćeno kao podrška njegovim ličnim političkim ambicijama, umesto kao priznanje za konkretne akcije koje su doprinele miru.
Portreti četvorice američkih predsednika koji su dobijali Nobelovu nagradu, uključujući Baraka Obamu, govore o raznim izazovima protiv kojih su se laureati borili, od ratova i nuklearnog oružja do klimatskih promena i aparthejda. Ova nagrada se često dodeljuje onima koji su se borili protiv nepravde i koji su svojim delovanjem doprineli globalnom miru.
Osim Trampa, među kandidatima su i mnogi drugi pojedinci i organizacije koji su se istakli u borbi za mir. U ovom kontekstu, Nobelov komitet se suočava s izazovom da odabere onoga ko će biti prepoznat kao najznačajniji doprinos miru u svetu u trenutku kada su sukobi i tenzije globalno prisutni.
U svetlu sve većih pritisaka za transparentnost, odluka Norveškog Nobelovog komiteta da omogući medijima uvid u proces odlučivanja može biti prvi korak ka većoj otvorenosti i odgovornosti u dodeljivanju ove prestižne nagrade. Očekuje se da će odluka o dobitniku biti objavljena u bliskoj budućnosti, a pažnja javnosti će biti usmerena na to ko će biti izabran kao novi laureat Nobelove nagrade za mir.
