Naftna industrija Srbije (NIS) zatražila je od Odeljenja za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije Sjedinjenih Američkih Država (OFAC) odlaganje sankcija na najmanje 90 dana. Ovaj zahtev je u utorak saopštila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja je i rukovodilac Radne grupe za praćenje aktivnosti OFAC.
Ministarka je istakla da se zahtev odnosi na dobijanje opštih ili posebnih licenci koje bi omogućile NIS-u da održi svoje poslovanje dok se traži rešenje u vezi sa vlasničkom strukturom i upravljanjem. „Cilj je da ta kompanija, koja je regionalno i strateški važna za energetsku stabilnost, nastavi da posluje“, naglasila je Đedović Handanović.
Vlada Srbije podržava ovaj zahtev, jer bi sankcije mogle značajno narušiti sposobnost NIS-a da snabdeva građane Srbije naftom i naftnim derivatima. Ovaj zahtev je takođe podržan od strane vlada Srbije i Mađarske, što ukazuje na regionalni značaj NIS-a. „S obzirom na značaj NIS-a za srpsku, ali i regionalnu privredu, hitno zahtevamo od OFAC-a da razmotri trenutnu pomoć u vidu odlaganja sankcija na minimum 90 dana, dok se održivo rešenje koje bi dovelo do ukidanja sankcija razmatra“, dodala je ministarka.
Dubravka Đedović Handanović je ponovila da zaposleni u NIS-u i građani Srbije nemaju razloga za brigu, jer će državno rukovodstvo nastaviti da štiti interese Srbije. U saopštenju je navedeno da su američki zvaničnici više puta istakli da sankcije nisu usmerene protiv Srbije i njenih građana, te se nadaju konstruktivnom dijalogu kako bi se očuvala energetska stabilnost Srbije i celog regiona.
OFAC je 10. januara objavio odluku o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora, uključujući Surgunjeft i Gazpromnjeft, kao deo napora da se smanje prihodi Moskve od prodaje energenata koji finansiraju rat u Ukrajini. Sankcije je dodatno uvela i Velika Britanija.
Tokom posete Beogradu, zamenik američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse Ričard Verma je na konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem naglasio da su sankcije prema NIS-u usmerene prema Rusiji, a ne prema Srbiji. On je objasnio da je NIS jedna od 2.000 firmi u kojima je Rusija uključena kao vlasnik, a koje su obuhvaćene sankcijama, ali da neće biti ekonomskih posledica po Srbiju ukoliko se rusko vlasništvo ukloni iz kompanije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ponovio da Srbija nije meta sankcija, ali je istakao da to predstavlja „slabu utehu“. Takođe je napomenuo da se američkim sankcijama traži od Srbije potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije, što mora biti završeno u roku od 45 dana. Gazpromnjeft trenutno drži 50 odsto vlasništva u NIS-u, dok je 6,15 odsto vlasništva prodao Gazpromu zbog ranije uvedenih sankcija.
Ova situacija predstavlja izazov za Srbiju, s obzirom na to da NIS igra ključnu ulogu u snabdevanju naftom i naftnim derivatima, što je od vitalnog značaja za ekonomiju zemlje. Odlaganje sankcija može pomoći da se izbegnu potencijalne krize u snabdevanju i očuva energetska stabilnost.
S obzirom na trenutni kontekst, dalji razgovori između Srbije i SAD-a biće od suštinskog značaja kako bi se pronašlo rešenje koje će zadovoljiti sve strane i osigurati stabilnost u regionu.
