U prošloj godini, Srbija se suočila sa značajnim izazovima u oblasti siromaštva i socijalne isključenosti. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva iznosila je 19,6 odsto, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti bila 23,2 odsto. Iako se rizik od siromaštva blago smanjio za 0,1 procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu, napredak u pogledu socijalne isključenosti je bio izraženiji, sa smanjenjem od 1,1 procentnog poena.
Prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo povećan je na 45.674 dinara, što predstavlja porast od 1.068 dinara u odnosu na 2024. godinu. U međuvremenu, porodice sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina trebalo bi da imaju prihod od 82.213 dinara da bi bile van rizika od siromaštva, dok je za četvoročlane porodice sa dvoje dece taj prag iznosio 95.915 dinara mesečno.
Gledajući po regionima, primećuje se značajna razlika između Beogradskog regiona i ostatka Srbije. U Beogradskom regionu, stopa rizika od siromaštva bila je samo 8,4 odsto, dok je u Vojvodini iznosila 21 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 22,8 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji čak 27,7 odsto. Dok je u Beogradu svaki dvanaesti stanovnik suočen sa rizikom od siromaštva, u Južnoj i Istočnoj Srbiji to je skoro svaki četvrti.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na smanjenje siromaštva su penzije. Bez isplate penzija i socijalnih transfera, stopa rizika od siromaštva bi iznosila čak 41 odsto. Starije osobe, posebno oni stariji od 65 godina, su najizloženije siromaštvu, sa stopom rizika od 25,8 odsto. Uklanjanjem penzija, gotovo četiri od deset starijih ljudi bi se našlo u riziku od siromaštva. Ovaj pokazatelj pokazuje napredak u odnosu na prethodne godine, kada je 2021. godine stopa rizika bez penzija iznosila 46 odsto.
Relativni jaz rizika od siromaštva, koji meri udaljenost prosečnih prihoda osoba ispod granice siromaštva od praga rizika od siromaštva, takođe raste iz godine u godinu, dostižući 30,7 odsto u 2025. godini. Ovaj porast ukazuje na to koliko su siromašni građani dublje u siromaštvu. U 2022. godini taj jaz iznosio je 25,7 odsto.
Nivo nejednakosti u Srbiji, meren Džini (Gini) koeficijentom, takođe se pogoršava. U 2025. godini, Džini koeficijent iznosio je 32, dok je prethodnih godina bio nešto niži. Ovaj koeficijent pokazuje razlike u dohotku u društvu, gde je 100 označava apsolutnu nejednakost, a 1 potpunu jednakost. Srbija se, prema Eurostatu, nalazi u grupi zemalja sa jednom od najvećih nejednakosti u Evropi. Bugarska prednjači sa Džini koeficijentom od 37,7, dok Turska ima 43,9.
Pored ovih pokazatelja, kvintilni odnos pokazuje razliku između prihoda 20 odsto najbogatijih i 20 odsto najsiromašnijih domaćinstava. U Srbiji, petina domaćinstava sa najvećim dohotkom imala je 5,5 puta veća primanja od petine sa najmanjim dohotkom. Ovaj odnos ukazuje na sličan nivo nejednakosti kao i Džini koeficijent.
Kada se radi o subjektivnom siromaštvu, primećuje se smanjenje broja onih koji se suočavaju s velikim teškoćama u finansiranju svakodnevnog života. U anketi RZS, 10,3 odsto građana odgovorilo je da „veoma teško“ sastavlja kraj s krajem, što je smanjenje u odnosu na prethodne godine. Troškovi stanovanja predstavljaju značajno opterećenje za većinu stanovništva, a 43,5 odsto njih izjavljuje da ih ti troškovi znatno opterećuju.
Ukupno, više od 85 odsto građana Srbije izjavljuje da se suočava s teškoćama u preživljavanju, dok samo 11,3 odsto njih smatra da „prilično lako“ sastavlja kraj s krajem. U tom kontekstu, i dalje je visok procenat građana koji ne mogu priuštiti osnovne životne potrebe, kao što su meso ili ribu svakog drugog dana.
Iako su neki pokazatelji siromaštva i nejednakosti u Srbiji poboljšani, mnogi izazovi ostaju, a pritisak na domaćinstva se ne smanjuje.
