Tektonska ploča na kojoj se nalaze Španija i Portugal polako se okreće, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Gondwana Research. Geolozi su otkrili da se Iberijsko poluostrvo pomera pod uticajem dva ogromna geološka pritiska koja deluju na ovaj region, što objašnjava učestalost zemljotresa u Španiji i Portugalu.
Iberijsko poluostrvo se nalazi na tektonskoj ploči koja se kreće na mekšem sloju Zemljinog plašta. Dok se Afrička i Evroazijska ploča približavaju jedna drugoj, razmak se smanjuje za četiri do šest milimetara godišnje. U mnogim delovima sveta, ovakvo pomeranje stvara jasne zone raseda ili subdukcije, ali granica između ovih ploča u zapadnom Mediteranu je složena i mutna. Umesto da se pritisak oslobađa na jednom mestu, on se širi po širokom području koje uključuje i Španiju i Portugal.
Iberijski blok se ne pomera prema severu kao ostatak Evrope, već se polako okreće u smeru kazaljke na satu. U tom procesu, region Alboran, koji se nalazi između južne Španije i severnog Maroka, pomera se prema zapadu, dodajući bočnu silu pritisku koji se gomila s juga. Ova dinamika je pomogla u oblikovanju Gibraltarskog luka, koji povezuje planinski venac Betički kordiljeri na jugu Španije sa planinama Rif u Maroku.
Jedna od posledica ovog kretanja je i otežano razumevanje geologije oko Gibraltarskog moreuza. Zemljina kora reaguje različito u zavisnosti od lokacije, a u nekim slučajevima, Afrička ploča direktno pritisne Evroaziju, dok na drugim mestima pritisak izlazi bočno, uzrokujući klizanje umesto direktnog sudara.
U studiji se naglašava da jugozapadno od Gibraltarskog moreuza, pritisak deluje frontalno, pri čemu Afrika deluje kao klip, prisiljavajući Iberijsko poluostrvo da se rotira. Ova suptilna, ali postojana kretanja otkrivena su korišćenjem seizmičkih podataka i satelitskih merenja koja mogu da detektuju pomake od samo nekoliko milimetara godišnje.
Geolog Asier Madarieta ukazuje da postoje brojna mesta u Iberiji gde se dešavaju deformacije i seizmička aktivnost, ali su odgovarajuće tektonske strukture skrivene ispod površine. Ova otkrića nude naučnicima nove uvide u geološki pejzaž, iako ne garantuju mogućnost predviđanja zemljotresa. Međutim, pomažu u identifikaciji mesta gde se nakuplja napetost i koja su mesta potencijalno aktivna, čak i kada nisu očigledna.
U zaključku, naučnici naglašavaju da se ne treba plašiti naglih promena u opasnostima za Španiju i Portugal, već da se njihova geološka priča pokazuje kao mnogo dinamičnija nego što se ranije mislilo. Tlo na kojem stojimo može izgledati čvrsto, ali na planetarnoj vremenskoj skali, Iberijsko poluostrvo se tiho okreće, oblikovano silama koje su delovale pre dolaska ljudi i koje će nastaviti da deluju i nakon toga. Ova otkrića otvaraju nova pitanja i mogućnosti za dalja istraživanja u oblasti geologije, kao i za razumevanje procesa koji oblikuju našu planetu.
