Tokom pola veka, legendarni fosil „Lusi“, pripadnice vrste hominida Australopithecus afarensis, smatrana je najverovatnijim direktnim pretkom svih ljudi. Međutim, nova istraživanja dovela su u pitanje ovu poziciju. U nedavnom radu objavljenom u časopisu Nature, naučnici sugerišu da naš direktni predak možda nije bila Lusi, već starija vrsta – Australopithecus anamensis.
Ova tvrdnja izazvala je oštre podele unutar naučne zajednice. Dok neki istraživači podržavaju ideju da je A. anamensis naš direktni predak, drugi smatraju da je teško odrediti koja vrsta australopitekusa je zapravo naš predak, dok treći veruju da nova analiza ne menja sliku ljudskog porodičnog stabla. Zeraj Alemseged, paleoantropolog sa Univerziteta u Čikagu, naglašava da ovo otkriće ne menja našu predstavu o ljudskoj evoluciji, te da konačan odgovor možda neće biti poznat dok se ne pronađe još fosila.
Da bi se razumeli koreni ove rasprave, potrebno je vratiti se unazad više od jednog veka. Godine 1925. Rejmond Dart objavio je otkriće prvog poznatog australopitekusa – lobanje nazvane „dete iz Taunga“, koja je stara oko 2,6 miliona godina. Tokom narednih 50 godina, istraživači su verovali da ljudi direktno potiču od Australopithecus africanus, ali otkriće Lusi 1974. godine, starog 3,2 miliona godina, promenilo je tu sliku. Lusi je postala ključni kandidat za direktnog pretka ljudi, s obzirom na to da je hodala uspravno na dve noge, ali je imala manji mozak od savremenih ljudi.
Istraživači su tokom godina nastavili da pronalaze nove fosile, čime je postalo sve jasnije da je porodično stablo hominina složenije nego što se ranije mislilo. Novi rad u časopisu Nature, koji se fokusira na fragmente fosila i povezuje ih sa „stopalom iz Burtelea“, starim 3,4 miliona godina, dodatno komplikuje ovu sliku. Ovaj fosil je sada povezan sa vrstom Australopithecus deyiremeda, koja je živela istovremeno sa Lusinom vrstom, a koja se takođe uspravno kretala.
Prema Fredu Sporu, profesoru evolutivne anatomije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, otkriće predstavlja „poslednji ekser u kovčegu“ teorije da je Lusi naš direktni predak. Spor ističe da nova analiza sugeriše da su A. deyiremeda i A. africanus bliže povezani nego što su to sa Lusi. To bi moglo značiti da su oba ova australopitekusa potekla od još starije vrste – A. anamensis.
Međutim, stavovi među naučnicima su podeljeni. Mnogi veruju da je rod Homo nastao u istočnoj Africi, gde su pronađeni najstariji fosili. Iako je najstariji poznati fosil roda Homo stara 2,8 miliona godina, procene sugerišu da se ovaj rod možda pojavio između 0,5 i 1,5 miliona godina ranije.
Tome u prilog ide i činjenica da su fosili sa istočne Afrike stariji od mnogih južnoafričkih fosila hominina, što otežava tvrdnju da su ovi južnoafrički fosili direktni preci. I dalje se smatra da je A. afarensis, ili Lusi, ključna vrsta koja je dala doprinos razvoju modernih ljudi, zbog svoje geografske rasprostranjenosti i dugog opstanka.
U ovom trenutku, naučnici nastavljaju da raspravljaju o značaju novih otkrića. Dok neki veruju da A. afarensis može biti predak ljudi, drugi ukazuju na mogućnost da su različite vrste hominina evoluirale i međusobno se mešale tokom vremena, stvarajući složeniju sliku ljudske evolucije.
Paleoantropološkinja Lorin Šreder sugeriše da je naša evolutivna istorija više nalik isprepletenom toku reke nego pravoj liniji, naglašavajući da je moguće da su rani Homo nastali iz šire grupe različitih australopitekusa. Na kraju, autori novog rada ne slažu se oko svih detalja, a dok neki insistiraju na značaju Lusi, drugi smatraju da je ona izgubila svoj status direktnog pretka.
U svakom slučaju, može se pretpostaviti da konačni dokaz možda nikada neće biti pronađen, ostavljajući naučnike da nastave istraživanje naše evolutivne prošlosti. Kako se saznanja o ljudskoj evoluciji razvijaju, tako postaje sve teže odrediti ko je zapravo bio naš direktni predak, ali to ne umanjuje našu sposobnost da stvorimo jasniju sliku o našoj evolutivnoj istoriji.
