Galaksija PKS 1424+240, udaljena milijardama svetlosnih godina, predstavlja pravi izazov za naučnike još od svog otkrića pre više od 50 godina. Ova galaksija je blazar, tip objekta koji sadrži izuzetno aktivnu crnu rupu u svom centru. Ova crna rupa ispušta snažne mlazove plazme u međugalaktički prostor. Da bi blazar bio klasifikovan kao takav, mora biti orijentisan na specifičan način, sa jednim od mlazova usmerenim direktno ka Zemlji, što mu daje karakterističan sjaj.
Jedna od najvećih misterija vezanih za PKS 1424+240 jeste to što se i pored svoje svetlosti, mlazovi plazme koji izlaze iz crne rupe kreću sporije nego što bi očekivali. Ovi mlazovi proizvode neutrine, subatomske čestice, i gama zrake, a njihova brzina izgleda nije dovoljna da objasni bljesak svetlosti koju proizvode. Ova neusklađenost je postavljala pitanje o prirodi ovih mlazova i njihovom ponašanju.
Nakon 15 godina posmatranja i istraživanja, tim predvođen astrononom Jurijem Kovalevom iz Instituta Maks Plank za radioastronomiju uspeo je da reši ovu zagonetku. Koristeći sistem od 10 radio teleskopa poznat kao Very Long Baseline Array (VLBA), istraživači su mapirali magnetna polja u mlazu koji se kreće ka Mlečnom putu. Kovalev ističe da je slika koju su rekonstruisali bila neverovatna – gotovo savršeno toroidalno magnetno polje sa mlazom usmerenim ka Zemlji.
Mlazovi koje proizvode crne rupe nastaju kada crne rupe aktivno usisavaju materiju iz svog okruženja. Materija koja se okreće oko crne rupe se usmerava duž linija njenog magnetnog polja, čime se plazma ubrzava prema polovima crne rupe. Kada se materija lansira u svemir velikim brzinama, ako je mlaz usmeren direktno ka posmatraču, može izgledati kao da se kreće brže od svetlosti, što je i dalje fascinantno, iako to nije fizički moguće.
Kovalev i njegov tim su tokom godina prikupljali podatke o PKS 1424+240 kako bi proučili polarizaciju svetlosti u mlazu. Polarizacija svetlosti, koja nastaje zbog efekta magnetnih polja, omogućila je istraživačima da mapiraju magnetna polja u ovoj galaksiji. Rezultati su otkrili da su magnetna polja obavijala mlaz poput mete za pikado, što je ukazalo na to da posmatramo mlaz gotovo pravo niz zamišljenu „cev“.
Ovo jedinstveno poravnanje uzrokuje povećanje sjaja do 30 puta ili više. Iako se mlazovi čine sporim zbog projekcionih efekata, to je zapravo klasična optička iluzija. Astronom Džek Livingston iz istog instituta naglašava da je upravo ovo objašnjenje pomoglo da se razjasni misterija sporog kretanja mlaza.
Kovalev dodaje da rešenje ove zagonetke potvrđuje da aktivna galaktička jezgra sa supermasivnim crnim rupama nisu samo moćni akceleratori elektrona, već i protona, što objašnjava poreklo posmatranih neutrina visoke energije. Ova otkrića otvaraju nove horizonte za razumevanje načina na koji galaksije funkcionišu i kako se energija i materija kreću kroz svemir.
Ova istraživanja donose nova saznanja ne samo o PKS 1424+240, već i o prirodi blazara i supermasivnih crnih rupa uopšte. Kako naučnici nastavljaju da proučavaju ova misteriozna galaktička bića, otkrića poput ovog predstavljaju ključne korake ka razumevanju univerzuma i njegovih najdubljih tajni.
