Evropska smrča (Picea abies) pokazuje izuzetne sposobnosti u prikupljanju nanočestica zlata iz svog okruženja uz pomoć bakterija koje žive unutar nje, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Environmental Microbiome. Ova istraživanja naglašavaju kako mikroorganizmi unutar biljaka mogu značajno uticati na nakupljanje zlata, ističe autorka studije, ekološkinja Kajsa Lehosmaa sa Univerziteta u Ouluu u Finskoj.
Endofiti, mikroorganizmi koji žive u simbiozi s biljkama, igraju ključnu ulogu u ovom procesu. Oni pomažu biljkama u stvaranju hormona, apsorpciji hranljivih materija, kao i u drugim vitalnim procesima. U slučaju smrče, ovi mikroorganizmi koriste svoje sposobnosti za izdvajanje rastvorljivih čestica zlata koje drvo unosi iz vode preko korena. Ovaj proces predstavlja oblik biomineralizacije, gde se minerali prirodno formiraju u živim organizmima putem raznih biohemijskih mehanizama. Endofiti, verovatno koncentrisanjem ovih čestica, smanjuju njihovu toksičnost, čime se dodatno povećava njihova korisnost.
Istraživači su fokusirali svoje studije na smrče u blizini rudnika Kitila na severu Finske, koji se smatra najvećim proizvođačem zlata u Evropi. Analizom 138 uzoraka iglica sa 23 drveta, otkrili su prisustvo zlatnih nanočestica u iglicama četiri smrče. Ove nanočestice su bile okružene biofilmom koji su stvorile bakterije iz rodova P3OB-42, Cutibacterium i Corynebacterium. Taj biofilm se sastoji od polisaharida i proteina koje bakterije izlučuju kako bi opstale unutar biljnih tkiva.
Bliska povezanost između nanočestica i bakterijskog biofilma sugeriše da su bakterije verovatno odgovorne za izdvajanje zlata. U iglicama koje su sadržale zlato primećena je smanjena raznolikost bakterijskih vrsta, što je u skladu sa ranijim istraživanjima koja su pokazala da biljke s visokim koncentracijama metala često imaju nižu raznolikost mikroorganizama. Ovi rezultati mogu imati značajne implikacije za ekologiju i rudarsku industriju.
Iako niko ne može očekivati da će se obogatiti sečom smrča radi izdvajanja zlata, sposobnost drveća da apsorbuje plemeniti metal može biti korisna kao indikator postojanja zlatnih ležišta ispod površine tla. Lehosmaa napominje da bi skrining ovakvih bakterija u lišću biljaka mogao olakšati potragu za zlatom, što bi moglo otvoriti nove mogućnosti u geološkim istraživanjima.
Ova studija ne samo da otkriva novi aspekt interakcije između biljaka i mikroorganizama, već i pruža osnovu za buduća istraživanja o potencijalu prirodnih sistema u prikupljanju plemenitih metala. Razumevanje ovih složenih ekosistema može doprineti razvoju održivijih metoda istraživanja i eksploatacije resursa.
U kontekstu sve većih ekoloških izazova, ova saznanja mogu doprineti održivijim praksama u industriji, kao i poboljšati našu sposobnost da identifikujemo i iskoristimo prirodne resurse na pažljiviji način. U tom smislu, istraživači pozivaju na dalja istraživanja koja bi mogla osvetliti još više načina na koje priroda može da pomogne u pronalaženju i iskorišćavanju mineralnih resursa.
Kako se nastavlja istraživanje u ovoj oblasti, očekuje se da će se pojaviti novi uvidi, koji će dodatno rasvetliti ulogu mikroorganizama u ekosistemima i njihovih potencijalnih koristi za ljudsku civilizaciju. Ova studija predstavlja korak napred u razumevanju složenih odnosa unutar prirode i njihovih mogućih primena u nauci i industriji.
