Najveći mesec u Sunčevom sistemu, Jupiterov Ganimed, poseduje jedinstveno magnetno polje koje je dugo zbunjivalo naučnike. Novo istraživanje moglo bi konačno da pruži odgovore na pitanja o njegovom nastanku. Ganimed, jedan od Galilejevih satelita koji orbitira oko Jupitera, ima prečnik od skoro 5.300 kilometara, što ga čini više od 1.600 kilometara širim od Zemljinog Meseca i nešto većim od Merkura.
Ovaj neobični mesec ima sopstveno magnetno polje, otkriveno 1996. godine zahvaljujući NASA-inoj letelici „Galileo“. Magnetno polje je rezultat procesa poznatog kao unutrašnji dinamo, pokrenutog elektroprovodljivim tečnim gvožđem u Ganimedovom jezgru. Ipak, način na koji je ovaj proces nastao izaziva rasprave među naučnicima.
Kevin Trin, planetolog sa Tehnološkog instituta u Kaliforniji i koautor studije, ukazuje na to da mnoge ranije studije sugerišu da je Ganimed od svog nastanka bio previše hladan za razvoj metalnog jezgra. S druge strane, simulacije Ganimedovog dinama često pretpostavljaju da je njegovo metalno jezgro nastalo u isto vreme kada i sam mesec, što stvara kontradikciju.
Istraživači su u radu objavljenom u časopisu Science Advances predložili novi mehanizam, prema kojem su misteriozno metalno jezgro i dinamo nastali kasnije tokom formiranja meseca. Ova teorija sugeriše da se rastopljeno gvožđe tonulo ka unutrašnjosti Ganimeda i formiralo jezgro, a moguće je da se taj proces i danas dešava.
### „Topao“ ili „hladan“ početak?
Predloženi model dinama zasnovan na zagrevanju je suprotan tradicionalnim teorijama, koje tvrde da se dinami formiraju rano u nebeskim telima poput Zemlje i postepeno se hlade. Na primer, smatra se da je formiranje metalnog jezgra kod planeta počelo otprilike 200 miliona godina nakon nastanka Sunčevog sistema. Međutim, meseci su možda premali da bi zadržali dovoljno toplote iz tog perioda za funkcionisanje ovog procesa.
Prema novom modelu, telo koje je nastalo iz „hladnog početka“ može kasnije da razvije jezgro koje stvara magnetno polje. Ovaj model uzima u obzir Ganimedov sastav i temperaturu jezgra, pretpostavljajući da se jezgro sastoji od gvožđa i gvožđe-sulfida, materijala s nižim tačkama topljenja.
U ovom modelu, rastopljene metalne grudve tonu u unutrašnjost Ganimeda, hraneći njegovo jezgro i stvarajući magnetno polje. Toplota se stvara kroz dva glavna mehanizma: radioaktivno zagrevanje i plimno zagrevanje. Radioaktivno zagrevanje se dešava kada se teži radioaktivni izotopi raspadaju, oslobađajući toplotu, dok plimno zagrevanje nastaje usled gravitacionog uticaja Jupitera, koji izaziva trenje unutar Ganimeda dok se mesec kreće kroz svoju orbitu.
Istraživači veruju da ova dodatna toplota pokreće dinamo odgovoran za Ganimedovo magnetno polje. Ipak, ova hipoteza ne isključuje mogućnost da je Ganimed od samog početka imao jezgro sposobno da proizvodi magnetno polje.
### Moguće posledice za potragu za vanzemaljskim životom
Ako su takva jezgra nastala iz „hladnog početka“ prisutna širom svemira, to bi moglo ukazivati na do sada neistražen način formiranja magnetnih polja koja štite stare svetove. Ovo bi moglo imati značajan uticaj na potragu za vanzemaljskim životom. Magnetna polja su ključna za zaštitu života od štetnog Sunčevog i kosmičkog zračenja, čineći ih jednim od osnovnih uslova u potrazi za nastanjivim planetama.
Čak i relativno slabo magnetno polje može imati veliki značaj. Na primer, Zemljino magnetno polje, koje je znatno slabije od magneta na frižideru, može značajno promeniti uslove na nekom nebeskom telu. Kevin Trin naglašava da bi mlade čvrste egzoplanete, koje možda imaju manje količine radioaktivnih izotopa, mogle imati koristi od dinama pokrenutih kasnijim zagrevanjem. Međutim, do sada niko nije otkrio dinamo na egzoplaneti.
Ova istraživanja otvaraju nova pitanja i mogućnosti za razumevanje formiranja magnetnih polja u svemiru i njihove uloge u razvoju potencijalno nastanjivih svetova.
