Evropska unija je na putu da promeni svoj pristup u vezi sa prodajom automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, planirajući da dozvoli njihovu prodaju i nakon 2035. godine, uprkos prethodnim najavama o zabrani. Ovu informaciju je izneo komesar za saobraćaj Apostolos Cicikostas u intervjuu za Handelsblatt.com, ističući da će se prilikom ponovnog određivanja granica emisija razmotriti različite tehnologije, uključujući motore koji koriste e-goriva i biogoriva.
Ova promena je deo šireg „automobilskog paketa“ koji ima za cilj jačanje evropske automobilske industrije i povećanje njene konkurentnosti. EU planira da uvede pravilo „Kupuj evropsko“ za korporativne flote i podstakne razvoj pristupačnijih modela električnih automobila kako bi se povećala potražnja. Cicikostas naglašava da je cilj EU da obezbedi ekonomsku održivost i društvenu pravednost u tranziciji ka klimatski neutralnim pogonima, uz razmatranje svih tehnologija koje mogu doprineti smanjenju emisija, uključujući unapređene motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
S obzirom na to da su najveći svetski automobilski brendovi mesecima upozoravali na nedovoljno razvijenu infrastrukturu za punjenje električnih vozila, punu tranziciju u električna vozila vide kao potencijalnu pretnju za stotine hiljada radnih mesta. Iako je EU ranije odbacivala ove pritiske, najnovije informacije ukazuju na to da će se ipak težiti kompromisu. Nemački kancelar Fridrih Merc je jedan od najglasnijih zagovornika odlaganja zabrane, što dodatno naglašava pritisak industrije.
Većina proizvođača automobila se protivi potpunoj zabrani, dok neki, poput Volvoa i Polestara, i dalje insistiraju na održavanju prvobitnog plana o ukidanju prodaje novih vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Volvo je, na primer, potpuno zatvorio odeljenje za razvoj motora kako bi se fokusirao na proizvodnju električnih automobila, a da li je to bila mudra odluka, ostaje da se vidi.
Jedno od ključnih pitanja ostaje šta će se dogoditi sa hibridnim vozilima. Detalji o „automobilskom paketu“ koji su prvobitno planirani za objavu 10. decembra, pomereni su za kasniji deo meseca, a još uvek nije jasno da li će plug-in hibridi moći da ostanu u upotrebi nakon 2035. godine. Ako koriste goriva sa niskim emisijama, verovatno će biti prihvaćeni, ali budućnost PHEV modela ostaje neizvesna.
E-goriva su sve više viđena kao mogućnost spasavanja motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nemačka je napredovala u razvoju ovih goriva, a očekuje se da će visoka cena vremenom postati manji problem. Primer HVO100, goriva napravljenog od hidrogenizovanih biljnih ulja, pokazuje da se emisije mogu smanjiti za čak 90% u poređenju sa klasičnim dizelom. Porsche takođe eksperimentiše sa e-gorivima, proizvodeći ih u Čileu i koristeći resurse poput vode, CO₂ i energije vetra.
Iako se e-goriva čine kao rešenje, ostaje pitanje da li će infrastruktura moći da ih podrži u narednih devet godina. Napomena je da se EU regulativa odnosi samo na prodaju novih vozila, dok će benzin i dizel ostati u upotrebi za već postojeće automobile.
Na evropskom tržištu, električna vozila postepeno povećavaju svoj udeo. U prvih deset meseci ove godine, potpuno električni automobili činili su 18,3% ukupne prodaje u EU, dok su hibridi dominirali sa 34,7%. U Hrvatskoj, registrovano je 23.785 hibrida, dok je električnih vozila bilo svega 1.145, što je daleko ispod evropskog proseka. Ova situacija ukazuje na izazove sa kojima se EU suočava dok pokušava da balansira između ekoloških ciljeva i ekonomskih interesa.
