Na nekoliko gradskih ćoškova u Beogradu još uvek se mogu videti neobične metalne konstrukcije, koje svojim oblikom podsećaju na primitivne robote ili „čovečuljke“. Mlađe generacije često nemaju predstavu o njihovoj svrsi, dok se stariji građani sećaju tih stubića s dozom nostalgije i nelagode. Ove konstrukcije, koje su nekada bile uobičajne u strogom centru Beograda, danas izazivaju radoznalost prolaznika, ali i pitanje o njihovom značenju i funkciji.
Ovi stubići, visoki oko jednog metra, sa rebrastim konturama i kockastom kutijom na vrhu, zapravo su nosili pozorničke telefone. U vreme kada su mobilni telefoni bili daleka budućnost, policajci, poznati kao „milicioneri“, koristili su ove telefone kako bi izveštavali o stanju na terenu i tražili pomoć u hitnim situacijama.
Pozornik je bio lokalni policajac zadužen za šetnju po ulicama svog sektora, čuvajući red i mir. U periodu pre nego što su mobilni telefoni postali nezaobilazni deo svakodnevnog života, oni su se oslanjali na ove telefone kao jedini način komunikacije sa centralom. Ovaj sistem je bio od suštinskog značaja za održavanje javnog reda, posebno u problematičnim delovima grada kao što je Sarajevska ulica, koja je tokom starih vremena bila poznata po kafanskim tučama i okupljanju sumnjivih likova.
U Sarajevskoj ulici, koja je nekada važila za „opasan“ deo Beograda, pozornički telefon je bio ključan za policajce u održavanju reda. Ove telefonske stanice su bile jedini način na koji su pozornici mogli brzo da obaveste svoje nadredjene o opasnim situacijama. Iako su se nalazile na trotoarima, pristup im je bio ograničen isključivo na policajce, dok je građanima bilo zabranjeno da ih koriste.
U to vreme, pre nego što su se pojavili mobilni uređaji i radio-stanice, pozornički telefoni su predstavljali jedini način komunikacije u hitnim slučajevima. Ova vrsta komunikacione infrastrukture omogućila je policajcima da brzo reaguju na situacije koje su zahtevale intervenciju. U godinama pre nego što su se pojavile „Motorole“, ovi telefoni su bili ključni alat u radu milicije.
Nažalost, s razvojem tehnologije i pojavom prenosivih radio-stanica, pozornički telefoni su postepeno otišli u zaborav tokom sedamdesetih godina prošlog veka. Ova tranzicija omogućila je policiji da efikasnije obavlja svoj posao, ali je istovremeno dovela do uklanjanja ovih telefona sa većine lokacija u gradu. Danas preživeli primerci, poput onih u Sarajevskoj ulici i na uglu Njegoševe i Ulice prote Mateje, služe kao podsećanje na prošlost i značaj koji su imali za javnu bezbednost.
U žargonu su ih tadašnji policajci nazivali „blinkeri“, zbog crvenog treptavog svetla na vrhu koje se aktiviralo kada je iz centrale bio upućen poziv. Ovaj svetlosni signal omogućavao je pozornicima da izdaleka primete da su pozvani na akciju. Nažalost, ovi stubići danas nisu dovoljno zaštićeni i propadaju, bez ikakvih oznaka ili objašnjenja o njihovoj istorijskoj važnosti.
Istorijski gledano, jedan od poslednjih preživelih pozorničkih telefona u Sarajevskoj ulici predstavlja simbol prošlih vremena kada su ulicama vladali surovi zakoni, a održavanje javnog reda je zahtevalo posebnu vrstu opreme i hrabrosti. Ova metalna konstrukcija, koja je nekada bila ključna za rad milicije, danas je samo neobična skulptura koja podseća na izazove i realnosti prošlih decenija u Beogradu. Na sreću, nekoliko ovakvih primeraka preživelo je do danas, ali njihova budućnost ostaje neizvesna, ukoliko se ne preduzmu mere za njihovu zaštitu i očuvanje.
