Prosečna radna nedelja zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom u Evropskoj uniji tokom 2025. godine iznosila je 35,9 sati, pokazuju podaci Eurostata. Ovi podaci ukazuju na trend skraćivanja radnog vremena u mnogim evropskim zemljama, što je tema koja sve više dobija na važnosti i u Srbiji.
Aleksandar Radojević iz Saveza samostalnih sindikata Srbije izjavio je za RTS da više nije pitanje da li će, već kada će radno vreme biti skraćeno i u našoj zemlji. Njegovo mišljenje delje i drugi stručnjaci i sindikalni lideri koji smatraju da bi skraćivanje radnog vremena moglo doneti brojne koristi, kako zaposlenima, tako i poslodavcima. Andreja Brkić iz Unije poslodavaca naglašava da i poslodavci žele kvalitetnije i produktivnije radnike, što ne znači nužno i duže radno vreme. Ova izjava ukazuje na sve veću svest o tome da produktivnost ne zavisi isključivo od broja sati provedenih na poslu, već i od kvaliteta rada i zadovoljstva zaposlenih.
Kraća radna nedelja san je mnogih, a kako se bliži penzija, nestrpljenje raste. U Sloveniji, na primer, stariji od 58 godina ili oni sa više od 35 godina radnog staža od 1. januara uživaju u mogućnostima skraćenog radnog dana, slobodnog petka ili produženog vikenda. Ova praksa pokazuje da se koncept skraćenog radnog vremena sve više implementira u evropskim zemljama, a pitanje je kada će taj trend doći i do Srbije.
## Ogromni benefiti
Aleksandar Radojević ističe da su efikasnost, rentabilnost, produktivnost i ekonomičnost poslovanja značajno porasle uvođenjem osmočasovnog radnog vremena, koje traje već više od sto godina. „Živimo u novoj eri veštačke inteligencije. Neverovatno je da ne dođe do skraćivanja radnog vremena, jer za tim više nema potrebe. Benefiti su ogromni, kako za pojedinca, tako i za preduzeće“, smatra Radojević.
On naglašava da ljudi ne treba samo da rade, već i da žive – da više vremena provode sa porodicom i decom. U ovom kontekstu, skraćivanje radnog vremena može doprineti boljem kvalitetu života zaposlenih, što može dovesti do smanjenja stresa i povećanja zadovoljstva na radnom mestu. Uz to, manje radno vreme može smanjiti zagađenje životne sredine, s obzirom na to da manje ljudi putuje na posao i smanjuje potrošnju resursa.
U mnogim evropskim zemljama, poput Nemačke, Velike Britanije, Portugalije, Islanda, Švedske, Francuske, Španije i Poljske, postoji tendencija da se dodatno skrati vreme provedeno na poslu. Ovaj trend ukazuje na promene u načinu razmišljanja o radu i životu, što bi moglo uticati na budućnost radnih prava i uslova.
Pitanje skraćivanja radnog vremena u Srbiji dobija na značaju, posebno u svetlu promena koje se dešavaju u okruženju. Mnogi zaposlenici, posebno mlađe generacije, traže način da usklade radni i privatni život, što može biti izazov u trenutnim uslovima rada. Sve veći broj ljudi počinje da postavlja pitanje kada će i Srbija krenuti tim putem.
U ovom trenutku, važno je da se nastavi dijalog između sindikata, poslodavaca i vlade kako bi se stvorili uslovi za eventualno skraćivanje radnog vremena u Srbiji. Pitanje nije samo ekonomsko, već i socijalno, i zahteva pažljivo razmatranje svih aspekata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas. U svetu koji se brzo menja, ključno je ostati informisan o trendovima i promenama koje mogu uticati na svakodnevni život i rad.
