Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković nedavno je izneo ideju o skraćenju časova u školama sa 45 na 30 minuta, obrazlažući ovu odluku sve većim uticajem tehnologije na sposobnost učenika da se fokusiraju. O ovoj kontroverznoj temi razgovarali su predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd Milorad Antić i doktorka pedagoških nauka Nada Trivković za Euronews Srbija.
Milorad Antić istakao je da skraćivanje časova nije rešenje i da bi trebalo razmotriti dublje uzroke problema sa pažnjom učenika. Prema njegovim rečima, postoji niz faktora koji utiču na koncentraciju đaka, uključujući nedovoljnu pripremu nastavnika, veliki broj predmeta i nedostatak savremenih obrazovnih sredstava poput laboratorija i radionica. Antić je naglasio da ni u Evropi ni u okolnim zemljama časovi ne traju 30 minuta, već 45, i da je pažnja učenika moguća samo uz kvalitetnog nastavnika i interaktivan rad.
Druga sagovornica, doktorka Nada Trivković, primetila je da se kod današnjih učenika sve više uočava poremećaj koncentracije, posebno kod onih koji koriste pametne telefone i internet. Ona je ukazala na to da se obrazovni sistem sve više orijentiše ka usvajanju činjenica, dok se kritičko mišljenje ne razvija. Trivković je upozorila da se obrazovanje prilagođava trendovima umesto da se fokusira na stvarno znanje i razmišljanje.
Antić je dodao da bi poboljšanje koncentracije učenika moglo da se postigne smanjenjem broja predmeta, reformom udžbenika i većim naglaskom na praktično znanje. Njegovo mišljenje deli i Snežana Romandić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koja smatra da predlog ministra može značiti novi niz reformi u obrazovanju, ali je skeptična jer prethodne reforme nisu donele značajne promene. Ona je naglasila da ključ nije dužina časa, već dinamika celog školskog dana.
Iako većina učenika želi kraće vreme u učionici, među prosvetnim radnicima postoje podeljena mišljenja o ovoj ideji. Daniela Pavić, direktorka Osnovne škole „Dragojlo Dudić“, ukazala je na izazove koje bi skraćenje časova moglo doneti, naglašavajući da je važno kako će se ta ideja implementirati u praksu. Ona je istakla da nastavnici često brinu o tome hoće li imati dovoljno vremena da ispune očekivanja i administrativne obaveze.
Predlog o skraćenju časova ne dolazi samo iz ministarstva, već je o njemu govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovaj predlog je izazvao brojne rasprave i debate među svim učesnicima u obrazovnom procesu, od učenika, roditelja, nastavnika do školskih uprava.
Za mnoge, izazov ostaje kako prilagoditi obrazovni sistem brzim promenama u društvu i tehnologiji, dok se istovremeno ne gubi suština obrazovanja. Antić i Trivković su složni da je potrebno razmisliti o kvalitetu nastave i o tome kako se učenje može učiniti relevantnijim i zanimljivijim za savremene učenike, umesto da se samo menja trajanje časova.
U skladu sa ovim razmišljanjima, potrebno je razmotriti sve aspekte obrazovnog sistema, uključujući i infrastrukturu, obuke za nastavnike i prilagođavanje sadržaja nastave potrebama učenika. Samo holističkim pristupom može se postići kvalitetno obrazovanje koje će biti u skladu sa potrebama savremenog društva, a ne samo kratkoročnim rešenjima koja mogu doneti više problema nego koristi.
