Mentalno zdravlje dece i mladih postaje jedno od ključnih pitanja našeg društva. Prema analizama UNICEF-a, čak 16 odsto tinejdžera u Srbiji ima poteškoće sa mentalnim zdravljem, ali mnogi od njih ne traže pomoć zbog straha, srama ili nerazumevanja okoline. Kampanja „Nisi loš, loše ti je“ pokreće razgovor o emocijama, stigmi i važnosti sistema podrške koju mladima pruža sigurnost da potraže pomoć. Bojana Jevtić iz UNICEF-a ističe da je kampanja kreirana u saradnji sa mladima, čime se naglašava važnost njihovog glas.
Jevtić objašnjava da se o održavanju mentalnog zdravlja često govori u negativnom kontekstu, ali da je važno raditi na tome kako se zaštititi i doneti prave odluke. „Da bismo bili dobro mentalno, odnosno da bismo bili zaista sigurni u sebe, potrebno je raditi na sebi. Svi mi moramo da radimo kako bismo obezbedili svoje blagostanje, prepoznali i komunicirali svoje emocije, kako bismo se nosili sa stresom i donosili odluke“, naglašava ona.
Osnovne navike koje doprinose mentalnom zdravlju, prema Jevtić, uključuju dobar san, kvalitetnu ishranu i fizičku aktivnost. „To su temelji zdravog funkcionisanja i nešto što možemo sami da praktikujemo“, ističe ona. Međutim, kada se suočavamo sa teškim trenucima, obavezama i emocijama koje nas pritisnu, to može značajno uticati na naše mentalno zdravlje. Simptomi, kao što su loš san, bolovi u glavi ili stomaku, mogu se javljati kada mentalno zdravlje nije u ravnoteži.
Bojana Jevtić upozorava da kada loše misli postanu konstantne i ometaju svakodnevno funkcionisanje, važno je potražiti pomoć. „Problemi koji u našim glavama deluju komplikovano često postaju veći kada ih ne podelimo sa nekim kome verujemo. Kada ih iznesemo, dobijaju drugačiju dimenziju i shvatamo da se mnogi ljudi oko nas bore sa sličnim problemima“, kaže ona.
Ključna poruka kampanje je da se brinemo o svom mentalnom zdravlju, ali i da znamo da postoje resursi i osobe koje nam mogu pomoći. „Jedan ili dva razgovora mogu značajno promeniti kvalitet života. To nije puno, a može lako da unapredi naš život“, dodaje Jevtić.
Istraživanja pokazuju da su kombinovani faktori često uzrok pogoršanja mentalnog zdravlja kod mladih. „Mnogi mladi dolaze iz ugroženih ili disfunkcionalnih porodica, suočavaju se sa neizvesnostima i pritiscima koji ih dovode do osećaja nesigurnosti“, kaže Jevtić. Prisutnost nasilja, bilo kao žrtve ili svedoci, može dodatno pogoršati njihovo mentalno zdravlje.
Mlade osobe se često suočavaju sa brojnim odlukama koje im se čine ključnima za budućnost, kao što su izbor profesije, ulazak na tržište rada i formiranje emotivnih veza. „Pitanja ljubavnih odnosa i porodičnih odnosa često su teme koje ih muče. Bez obzira na razumevanje roditelja, razlike između generacija mogu otežati to potpuno razumevanje“, ukazuje Jevtić.
U kontekstu sveprisutnih pritisaka i izazova, važno je da društvo prepozna značaj mentalnog zdravlja i pruži podršku mladima. Kroz kampanju „Nisi loš, loše ti je“, UNICEF poziva na otvoren razgovor, razumevanje i osnaživanje mladih da potraže pomoć kada im je potrebna. Ova inicijativa može biti ključna u smanjenju stigme i pružanju mladima alata potrebnih za suočavanje sa izazovima koje donosi odrastanje.
