Vašington — Kanada, Meksiko i Kina najavili su u utorak da će uvesti tarife na američke proizvode kao odgovor na najnovije carine koje je uveo predsednik Donald Tramp. Ove tarife, koje stupaju na snagu odmah, uključuju 25% na proizvode iz Meksika i Kanade, dok su carine na uvoz iz Kine povećane na 20%.
Tramp je uveo carine na uvoz iz Meksika i Kanade, iako su te zemlje prethodno ispunile njegove zahteve u vezi sa suzbijanjem ilegalne imigracije i trgovinom drogom. Ova odluka izazvala je nagli pad berzanskih indeksa u ponedeljak i na početku berzanskog trgovanja u utorak. Predsednik je ukazao na mogućnost privremene ekonomske štete za američke potrošače, naglašavajući da će carine dugoročno naterati kompanije koje posluju u tim zemljama da presele proizvodnju u Sjedinjene Američke Države. „Ako se kompanije presele u SAD, nema tarifa“, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth social.
Kanada je brzo odgovorila na Trampovu odluku. Premijer Džastin Trudo izjavio je da će Kanada uzvratiti sa 25% carinama na američke proizvode u vrednosti od 107 milijardi dolara. Trudo je naglasio da je Kanada već preuzela značajne mere za zaustavljanje unošenja fentanila u SAD, što je bio jedan od zahteva Trampa. On je istakao da su zaplene fentanila smanjene za 97% u poslednjih godinu dana. Trudo je takođe upozorio da će Trampova odluka poremetiti uspešne trgovinske odnose i da će američki potrošači morati da plate više za osnovne proizvode kao što su hrana, benzin i automobili.
Na pitanje o motivima Trampa, Trudo je naglasio da predsednik želi da vidi propast kanadske ekonomije, što bi olakšalo američku aneksiju Kanade. Tramp je često sugerisao da bi Kanada mogla postati 51. američka država, dok je Trudo nazvao Trampa „pamtnim“, ali je istovremeno kritikovao tarife kao „veoma glupe“. Tramp je odmah odgovorio da će se SAD braniti od kanadskih carina istim merama.
Meksiko takođe nije ostao dužan. Predsednica Klaudija Šejnbaum izjavila je da će Meksiko uzvratiti na carine od 25% koje je uvela SAD, a planira da krajem nedelje objavi na koje proizvode će se usmeriti. Šejnbaum je istakla da ne postoji opravdanje za ovakvu odluku, koja će negativno uticati na građane Meksika. Nakon što je Tramp u februaru najavio carine, Meksiko je poslao 10.000 vojnika na granicu sa SAD radi suzbijanja trgovine drogama, a Tramp je tvrdio da je broj uhapšenih ilegalnih migranata pao na rekordno nisku cifru.
Kina je takođe osudila Trampovu odluku, optužujući Sjedinjene Američke Države da su glavni uzrok problema. Kinesko ministarstvo trgovine je saopštilo da se protive povećanju carina i da će preduzeti kontramere u cilju zaštite svojih interesa. Najavili su da će od 10. marta uvesti carine od 15% na američku piletinu, pšenicu, kukuruz i pamuk, dok će carine od 10% obuhvatiti razne druge proizvode.
Ove tarife mogle bi imati značajan uticaj na ekonomije svih tri zemlje, sa mogućnošću smanjenja potražnje za skupljim proizvodima u SAD i povećanja cena uvezenih proizvoda. Popularni američki maloprodajni lanac Target upozorio je da će cene proizvoda iz ovih zemalja verovatno rasti u narednim danima. Mnogi ekonomisti su već više puta ukazali na rizik od rasta inflacije u SAD kao posledicu ovih carinskih mera.
U svetlu ovih događaja, trgovinski rat između SAD-a i njegovih glavnih trgovinskih partnera nastavlja da se zaoštrava, dok se očekuje da će posledice ovih mera biti dugoročne i duboke.
