Matica srpska, najstarija kulturna i naučna institucija u Srbiji, ove godine obeležava 200 godina postojanja. Osnovana 1826. godine u Pešti, Matica je tokom svog postojanja bila čuvar srpskog jezika i identiteta, kao i svedok značajnih društvenih promena. O značaju Matice, njenim projektima i njenoj ulozi u savremenom društvu razgovarao je predsednik institucije, profesor dr Dragan Stanić.
Jedan od ključnih trenutaka u protekloj godini bila je Svetosavska akademija, događaj koji je izazvao brojne reakcije javnosti. Stanić je istakao da su incidenti koji su se dogodili na ovom događaju duboko potresli i njega lično i samu instituciju. Prema njegovim rečima, ulazak studenata na akademiju predstavljao je pritisak i prelivanje društvenih tenzija u prostor koji bi trebao ostati izvan dnevne politike.
„Matica nikada nije želela da deluje u vanrednim društvenim okolnostima. Tokom revolucionarnih zbivanja, Prvog i Drugog svetskog rata, kao i pod državnim pritiskom, nije radila. Da bismo imali onaj mir i stabilnost koji su neophodni za rad ovakvih institucija, moramo imati normalan ambijent“, rekao je Stanić.
On je dodao da kada se „događaji sa ulice preliju u instituciju kakva je Matica“, to više nisu normalne okolnosti. Posebno ga je pogodilo što su među studentima prepoznao i neke svoje bivše učenike. „Žao mi je što su odlučili da naprave happening u Matici“, dodao je, naglašavajući da nije svako mesto pogodno za takvu vrstu umetničkog izražavanja.
Stanić je studentima ponudio dijalog, ali ne u formi upada i prekidanja svečanosti. Zamolio ih je da ne prekidaju događaj, a pristao je na razgovor u bilo kojem trenutku. Ipak, konstatovao je da su studenti odbili njegov poziv na dijalog, što ga dodatno zabrinjava, jer se boji da će to uticati na mentalnu konstrukciju mladih ljudi.
U širem društvenom kontekstu, Stanić smatra da blokade univerziteta i škola ne mogu rešiti probleme poput korupcije ili funkcionisanja pravosudnog sistema. „Ne možemo rešiti problem u sudstvu time što ćemo praviti nove probleme blokadama“, naglasio je.
Na pitanje da li je događaj na Svetosavskoj akademiji doživeo kao politički pritisak, Stanić je potvrdio, ukazujući na pritiske koji su dolazili i iznutra, od strane zaposlenih koji su javno iskazivali političke stavove. „Matica mora imati distancu prema dnevno-političkom ponašanju. Poštujemo legalno izabranu vlast, bez obzira ko je na vlasti“, rekao je.
Uprkos svemu, Stanić je naveo da bi Matica mogla posredovati u društvenom dijalogu, ali pod uslovom da se razgovor vodi uljudno i bez agresije. Takođe, osvrnuo se na značaj kontinuiteta Matice, koja je osnovana sa ciljem očuvanja srpske kulture i jezika.
Stanić je napomenuo da Matica trenutno realizuje više od sto naučnih projekata, uključujući „Srpski biografski rečnik“, „Srpsku enciklopediju“ i normativne priručnike. Ipak, priznaje da se kultura i nauka danas nalaze na margini društvenih prioriteta, u vremenu kada dominiraju kratke medijske forme.
„U Matici verujemo u spor, smiren razgovor koji zahteva koncentraciju. To je suprotno logici savremenih medija. Bez te koncentracije nema dubine, a bez dubine nema ni ozbiljnog mišljenja“, zaključio je Stanić.
U godini kada obeležava dva veka postojanja, Matica srpska se suočava s izazovima modernog društva, nastojeći da očuva prostor za dijalog u vremenu koje je, prema njegovoj oceni, opasno podeljeno.
