Lider pokreta „Kreni-Promeni“, Savo Manojlović, danas je izneo ozbiljne kritike na račun trenutne vlasti u Srbiji, ističući da vlast nema kapacitet da sprovede stabilnu agrarnu politiku, a kamoli ekološki bezbedan projekat iskopavanja litijuma. U saopštenju, Manojlović je naglasio da recentni protesti poljoprivrednika jasno pokazuju nesposobnost vlasti da organizuje sektor koji je nekada bio dominantna grana srpske ekonomije.
On je ukazao na to da Srbija trenutno nema jasno definisanu strategiju razvoja poljoprivrede, niti stabilan regulatorni okvir, što je, kako je rekao, dovelo do situacije gde se mere svode na privremene ustupke i političko smirivanje nezadovoljstava među poljoprivrednicima. Manojlović je istakao da godinama ne postoji sistemski održiv pristup razvoju agrara, zasnovan na jasnoj strategiji koja bi obezbedila stabilnost i predvidivost.
„Subvencije se dele bez dugoročne vizije, a potrebno je uspostaviti transparentan model sa jasno definisanim kriterijumima i mehanizmima kontrole koji bi sprečili zloupotrebe“, poručio je Manojlović. On je naglasio da bi subvencije trebalo usmeriti na povećanje produktivnosti i konkurentnosti, umesto na kratkoročno političko smirivanje tenzija u društvu.
Govoreći o kontroverznim planovima za iskopavanje litijuma, Manojlović je kritikovao vlast koja, prema njegovim rečima, pokušava da ubedi građane da će sprovesti ekološki bezbedan projekat, uprkos ogromnim rizicima koji su uključeni. On je ukazao na to da je kršenje Ustava, kroz ignorisanje narodne inicijative koju je potpisalo 38.000 građana, jasan pokazatelj koliko vlast poštuje demokratske principe i standarde.
„Priča o litijumu najbolje oslikava dve ključne karakteristike ove vlasti – korupciju i nestručnost“, istakao je Manojlović. On je dodao da je besmisleno tvrditi, u suprotnosti sa stavovima naučne zajednice, da ne može doći do ekološke katastrofe, i da takve tvrdnje mogu izneti samo oni koji su korumpirani.
Kao dodatak, Manojlović je govorio o ekonomskim aspektima rudarenja, naglašavajući da je tvrdnja o velikom ekonomskom razvoju zasnovanom na ovoj grani u zemlji sa jednom od najnižih rudnih renti, pokazatelj neznanja o osnovnim ekonomskim zakonitostima. On je ukazao na potrebu za modernizacijom domaće ekonomije, koja ne može biti ostvarena bez drugačijeg pristupa.
„To podrazumeva ulaganje u obrazovanje, povratak stručnih ljudi i meritokratski sistem vrednosti, a ne urušavanje univerziteta i partijske diplome“, rekao je Manojlović. Njegove reči ukazuju na to da trenutna kriza u agraru i rudarskoj industriji zahteva hitnu i sveobuhvatnu reformu, koja bi osigurala održiv razvoj i napredak zemlje.
Manojlović je pozvao građane da se aktivnije uključe u borbu za svoje interese, naglašavajući važnost transparentnosti i odgovornosti vlasti. Protests poljoprivrednika, kako je istakao, nisu samo pitanje agrarne politike, već i šireg socio-ekonomskog okvira u kojem se nalaze svi građani Srbije.
U zaključku, Manojlović je poručio da Srbija mora da se suoči sa izazovima koji su pred njom, kako na polju poljoprivrede, tako i u oblasti ekoloških politika i ekonomskih reformi. Samo kroz zajedničku akciju i jasno definisane ciljeve, može se obezbediti bolja budućnost za sve građane, a ne samo za privilegovane grupe unutar društva.
Pratite nas na našim društvenim mrežama i pretplatite se na PDF izdanje lista Danas za više informacija o aktuelnim događajima u zemlji.
