Američki istraživači su otkrili da hakeri mogu lako doći do velike količine osetljivih ličnih i vojnih informacija sa satelita u svemiru koristeći skener napravljen u kućnoj radinosti, čija izrada košta samo oko 500 evra. Ova otkrića dolaze od naučnika sa kalifornijskog univerziteta u San Dijegu i Univerziteta Merilenda, koji su sproveli prvo skeniranje internet saobraćaja sa 39 satelita u geostacionarnoj orbiti iznad zapadne Severne Amerike, kao i 411 transpondera koji primaju njihove signale.
Sistem koji su koristili sastavljen je od lako dostupnih komponenti. Tokom sedmomesečnog istraživanja, prikupili su nešifrovane podatke kao što su tekstualne poruke, brojevi telefona, istorija poziva i istorija pretraživanja interneta sa satelita koje koriste mobilni operateri kao što su T-Mobile, TelMex i AT&T. Takođe su identifikovali nešifrovane podatke sa američkih vojnih brodova, kao i od meksičke vlade i vojske, uključujući administrativne izveštaje, informacije o lokacijama vojnih terminala i trenutne lokacije trupa i saobraćaja.
Naučnici su uspeli da pristupe i dekodiraju ove podatke koristeći jednostavnu opremu, poput TV satelitskih antena. To znači da takvi nešifrovani signali mogu biti presretnuti od strane bilo koga ko ima „jasan pogled ka nebu i 600 dolara“. Istraživači su upozorili da ozbiljnost njihovih nalaza ukazuje na to da organizacije ne prate redovno bezbednost svojih satelitskih komunikacionih veza. Ova otkrića su posebno zabrinjavajuća jer se ranije verovalo da je presretanje satelitskih signala moguće samo za aktere sa naprednom opremom i softverom, poput vojske ili obaveštajnih službi.
Evropska svemirska agencija (ESA) je procenila da se u Zemljinoj orbiti trenutno nalazi oko 12.500 aktivnih satelita. Prema podacima američke neprofitne organizacije Union of Concerned Scientists iz 2023. godine, 590 satelita se nalazi u geostacionarnoj orbiti, na visini od oko 36.000 kilometara, gde se kreću u skladu sa rotacijom Zemlje. Ovi sateliti često služe telekomunikacionim kompanijama i za praćenje vremenskih uslova, dok se deo njih koristi i za privatne i bezbedne mreže u komercijalne i vojne svrhe.
Na tim satelitima se nalazi više desetina transpondera koji pojačavaju primljene signale, menjaju njihove frekvencije i šalju ih nazad ka zemaljskim stanicama, odakle odlaze do TV antena, Wi-Fi prijemnika ili mobilnih tornjeva. Iako bi uobičajena praksa trebalo da bude šifrovanje podataka koji se prenose između satelita i zemlje, istraživači su otkrili da to kod presretnutih signala nije bio slučaj. Postoji očigledan nesklad između toga kako korisnici satelita očekuju da će njihovi podaci biti zaštićeni i kako su zapravo zaštićeni.
Jedan od razloga za nedostatak šifrovanja, kako su otkrili, jeste taj što enkripcija na nivou veze može zahtevati dodatne naknade za licence prema operaterima satelitskih terminala i centara. Osim toga, šifrovanje povećava troškove prenosa podataka, zbog čega kompanije poput Panasonica priznaju da bi to moglo smanjiti njihov prihod i do 30 posto.
Za potrebe istraživanja, naučnici su sastavili raščlanjivač saobraćaja u geostacionarnoj orbiti koristeći jednostavne komponente – TV satelitsku antenu, prijemnik signala i motor za okretanje antene, što im je omogućilo pristup više satelitskih signala. Tokom sedam meseci svakodnevno su skenirali svih 411 transpondera u test zoni koji emituju televizijske i internet signale, prikupljajući trominutne uzorke podataka o onome što su preneli tokom prethodna 24 sata.
Iako je sistem tehnički jednostavan, istraživači napominju da bi potencijalni hakeri ipak naišli na prepreke – morali bi precizno usmeriti antene ka više satelita i imati tehničko znanje za tumačenje dobijenih podataka. Ovo istraživanje otvara važna pitanja o bezbednosti satelitskih komunikacija i potrebnim merama zaštite kako bi se sprečilo neovlašćeno presretanje podataka u budućnosti.
