Astronom Branko Simonović istakao je da je osnovni motiv u dugoj praksi letnjeg i zimskog računanja vremena bio ušteda energije, ali da se sada gubi poenta te prakse zbog promena u načinu života i radnim vremenima. Prema njegovim rečima, letnje i zimsko računanje vremena uvedeno je kako bi se iskoristio što veći deo obdanice, s obzirom na radne obaveze ljudi. U prošlosti, kada je svet bio više industrijalizovan, ta praksa je imala smisla, no danas se postavlja pitanje da li ona još uvek ispunjava svoju svrhu.
Simonović je napomenuo da savremene navike često dovode do kasnijih sati spavanja i povećane potrošnje energije. Istraživanja pokazuju da se potrošnja energije povećala, što dovodi u sumnju efikasnost letnjeg i zimskog računanja vremena. On smatra da je važnije iskoristiti svetli deo dana za boravak u prirodi i vreme provedeno sa porodicom, nego se fokusirati samo na uštedu energije.
Jedan od ključnih problema, kako je Simonović naveo, jeste da se tokom tamnog dela dana više koriste električni uređaji, što može stvoriti kontraefekte u poređenju s onim što je prvobitno zamišljeno. On je naglasio da je praksa pomeranja vremena tokom godine, koja se kod nas primenjuje od 1983. godine, postala zastarela. Simonović je istakao da se od tada mnogo toga promenilo, uključujući i radne navike, koje se sada kreću u širokom rasponu.
U današnjem svetu, gde radno vreme može biti od devet do pet, ali i od jedanest, Simonović se pita kako pronaći rešenje koje bi zadovoljilo potrebe svih. On ističe da je teško doći do jednog rešenja koje bi svima odgovaralo, s obzirom na različite radne obaveze i stilove života.
Simonović je primetio da su kritični meseci tokom zime, kada se čini da je stalno noć, što dodatno otežava situaciju. Uzimajući u obzir sve aspekte, on smatra da nije dobra opcija ni zadržavanje letnjeg ni zimskog računanja vremena. Kao rešenje, predlaže „treće rešenje“, koje bi predstavljalo kompromis između ova dva sistema. Njegova ideja je da bi Srbija mogla ostati u osnovnoj srednjoevropskoj časovnoj zoni, koja bi im omogućila da iskoriste obdanicu tokom leta bez potrebe za čestim pomeranjem časovnika.
Umesto da se pomeraju časovnici, Simonović predlaže da se promeni radno vreme za jedan sat, čime bi se stvorio privid pomeranja vremena. Tako bi se zadržalo osnovno vreme, dok bi se radne obaveze prilagodile svetlijem delu dana. Ova ideja bi omogućila lakše prilagođavanje i bolju organizaciju, s obzirom na različita radna vremena.
Simonović je takođe ukazao na teškoće organizacije takvog sistema, s obzirom na različite radne obaveze. On je napomenuo da su mnogi ljudi već izrazili svoje ideje o rešenju, ali je važno pronaći nešto što bi bilo korisno za sve. Pored toga, podsetio je da je Evropski parlament pre nekoliko godina započeo debatu o ukidanju letnjeg i zimskog računanja vremena, ali je ta tema stavljena na stranu zbog pandemije COVID-19.
Prema Simonoviću, jedan od problema trenutnog modela je negativan uticaj na zdravlje i poremećeni bioritmi koji nastaju prilikom prelaska iz jednog u drugo računanje vremena. Ova praksa može izazvati stres i druge zdravstvene probleme, što dodatno ukazuje na potrebu za novim rešenjima.
U zaključku, Simonović poziva na otvorenu diskusiju o ovoj temi, naglašavajući da je pronalaženje rešenja od suštinskog značaja za kvalitet života građana. Potrebna su nova razmišljanja i prilagođavanja kako bi se odgovorilo na savremene potrebe i navike, a istovremeno zadržala funkcionalnost sistema koji se koristi već decenijama.
