BEOGRAD – Astronom Branko Simonović je danas razgovarao o značaju letnjeg i zimskog računanja vremena, naglašavajući da je osnovni motiv za ovu praksu nekada bila ušteda energije. On smatra da se danas gubi smisao te prakse usled promena u načinu života i radnom vremenu.
Simonović je objasnio da je praksa pomeranja časovnika uvedena kako bi se iskoristio maksimalni deo obdanice, s obzirom na radno vreme. „Govorimo o svetu koji je zavisio od radnog vremena, gde je industrijalizacija imala ključnu ulogu. Međutim, od tada su se prilike drastično promenile, a sada se postavlja pitanje koliko ta praksa i dalje ispunjava svoju svrhu. Da li zaista danas štedimo energiju na taj način?“, upitao je Simonović u razgovoru za Tanjug.
Prema njegovim rečima, istraživanja koja su se bavila ovom temom pokazuju suprotno od očekivanog. Moderni životni stilovi su doveli do toga da ljudi ne idu na spavanje u devet sati, već da se aktivnosti produžavaju duboko u noć. „Naša svakodnevica se promenila, a to dovodi do pitanja efikasnosti letnjeg i zimskog računanja vremena u današnjem društvu“, dodaje on.
Simonović ukazuje na to da se, iako je prvobitna namera bila smanjenje potrošnje energije, sada više ne može tvrditi da pomeranje časovnika ima značajan uticaj na energetsku efikasnost. „S obzirom na to da se naši životni obrasci menjaju, možda je vreme da preispitamo ovu praksu“, istakao je on.
Dugogodišnja praksa letnjeg i zimskog računanja vremena usvojena je u mnogim zemljama, a mnogi od njih su se već odlučili na promene, neke čak i na potpuno ukidanje ove prakse. Simonović napominje da bi Srbija mogla da razmotri slične poteze, uzimajući u obzir moderne trendove i navike.
U sličnom duhu, on je podsetio da su razne zemlje kroz istoriju na različite načine pristupale ovoj temi. Na primer, neke su zemlje prešle na trajno letnje vreme, dok su druge odlučile da se vrate na standardno vreme. „Važno je da se vodi dijalog o ovim pitanjima, kako bismo razumeli šta je najbolje rešenje za našu zemlju“, poručuje Simonović.
U zaključku, Simonović naglašava da bi bilo korisno da se organizuju stručne debate o ovoj temi, uključujući astronome, ekonome i druge relevantne stručnjake, kako bi se došlo do najefikasnijeg rešenja kada je u pitanju računanje vremena. „Kao društvo, treba da budemo otvoreni za promene i prilagodbe koje su u skladu sa našim savremenim potrebama“, zaključuje on.
Ovaj razgovor dolazi u trenutku kada se u javnosti sve više postavlja pitanje efikasnosti i opravdanosti letnjeg i zimskog računanja vremena. Kako se svet suočava sa novim izazovima, kao što su klimatske promene i energetska kriza, važno je preispitati i prilagoditi naše navike i prakse.
