Komemoracija povodom 83. godišnjice stradanja nevine kozaračke dece u Noskovačkoj Dubravi održana je danas u tom mestu u Hrvatskoj. Ova tužna prilika okupila je mnoge koji su došli da odaju počast 69 mališanima, uzrasta od tri meseca do tri godine, koji su izgubili svoje živote u letnjim mesecima 1942. godine u priručnom logoru pod nehumanim uslovima.
Prema saopštenju Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, stradanje dece dogodilo se nakon velike ofanzive na planinu Kozaru, kada su mnoga srpska sela razorena, a muškarci pobijeni. Žene, stariji ljudi i deca su internirani u logore, gde su mnogi od njih izgubili život. Komemoracija je bila prilika da se ponovo osvetli bol i patnja koju su pretrpeli ovi mališani, a koja ostaje urezana u kolektivnom sećanju srpskog naroda.
Direktor Uprave Vladimir Kokanović prisustvovao je komemoraciji i u ime te institucije, kao i u ime Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova, položio venac sa lentom na kojoj je pisalo: „Za svako ugašeno dečije oko – zavetujemo se na pamćenje, glasnu istinu i večnu bol“. Kokanović je istakao da bol ovih mališana nikada ne sme biti zaboravljen i da je na svima nama da čuvamo sećanje na njih.
Tokom svog obraćanja, Kokanović je naglasio važnost istine, koja ne treba da bude samo nacionalna, već i deo evropske i svetske istorije. On je poručio da je na svima nama da se setimo ovih tragičnih događaja i da ih prenosimo budućim generacijama. „Njihov bol i dalje traje, njihovo ćutanje je naš vrisak, njihova patnja je naš zavet“, rekao je Kokanović, podsećajući prisutne na odgovornost koju imamo prema istoriji.
Kokanović je takođe izrazio zahvalnost organizatorima komemoracije i istakao važnost očuvanja kulturnog, verskog, istorijskog i identitetskog nasleđa srpske zajednice u Hrvatskoj i regionu. On je naglasio da je Uprava spremna da bude pouzdan partner u tom procesu, kako bi se očuvala sećanja na sve one koji su stradali, ali i na njihove snove koji nikada nisu ispunjeni.
U ime dece koja su izgubila svoje živote, Kokanović je poručio da se treba boriti za više ljubavi, pravde i brige jedni za druge. „Neka im je večna slava i hvala“, rekao je on, pozivajući sve prisutne da se prisete onih koji su stradali i da se bore protiv zaborava.
Ova komemoracija je podsećanje ne samo na prošlost, već i na obavezu koju imamo prema budućnosti. U svetlu ovih tragičnih događaja, važno je raditi na izgradnji mostova razumevanja i poštovanja među različitim narodima i zajednicama. Kokanović je podvukao da je istina o stradanju kozaračke dece deo šire narativne slike o ljudskom stradanju koje se ne sme zaboraviti.
Ova godišnjica je takođe prilika za refleksiju o tome kako se društva sećaju svojih najmračnijih trenutaka i kako se suočavaju sa nasleđem koje oni ostavljaju. Sa svakom komemoracijom, dolazi i nova nada za bolju budućnost, gde se stradanje više nikada ne bi ponovilo.
U Noskovačkoj Dubravi, na ovom svetom mestu bola i ćutanja, okupljeni su se obavezali da će nastaviti da se bore za istinu i pravdu, kako bi se sećanje na nevina dečija srca prenosilo kroz generacije.
