Samo 10 odsto od planiranih sredstava za EXPO 2027, što iznosi oko 1,78 milijardi evra, bilo bi dovoljno da Srbija dobije najsavremeniju Službu hitne pomoći u regionu, smatra Zbor zdravstvenih radnika Srbije. Ova organizacija ukazuje na ozbiljne posledice koje bi moglo imati odvajanje novca za EXPO na zdravstvo u Srbiji. Prema njihovim procenama, ta suma novca mogla bi omogućiti nabavku 350 novih saniteta, 10 medicinskih helikoptera, zapošljavanje dodatnih lekara i medicinskih tehničara, kao i modernizaciju hitne pomoći širom zemlje. Takođe, planiraju i implementaciju digitalnog sistema za praćenje vozila, što bi značajno ubrzalo intervencije, osiguravajući dolazak medicinskih ekipa u gradovima za manje od osam minuta, a u ruralnim područjima za manje od 15 minuta.
Zbor zdravstvenih radnika Srbije naglašava da bi ovakve promene mogle spasiti hiljade života svake godine, ističući važnost pravovremene medicinske pomoći. „Bez izložbi, ali sa sigurnošću da će pomoć stići na vreme“, poručili su na društvenim mrežama, naglašavajući urgentnost situacije.
EXPO 2027 je procenjen na ukupno 139,6 milijardi dinara, što se u evrima kreće između 1,2 i 17,8 milijardi. Međutim, značajan deo ovog novca nije namenjen samo izložbi, već i projektu pod nazivom „Skok u budućnost – Srbija 2027“. Kako bi se ubrzale procedure i osigurala pravovremena realizacija, Srbija je donela posebne zakone koji su suspendovali mnoge postojeće zakonske odredbe, što je izazvalo brojne kontroverze u stručnim krugovima.
Rade Panić, anesteziolog i član Zbora zdravstvenih radnika, naglašava da su informacije kojima raspolažu izuzetno važne za svakog građanina Srbije. On ukazuje na to da su troškovi saniteta i helikoptera prikupljeni s interneta, a da je poznato da se sredstva iz prosvete i zdravstva prebacuju za EXPO. „Građani najbolje znaju koliko im je teško da dobiju zdravstvenu uslugu, a dešavanja sa Službom hitne medicinske pomoći u Beogradu su gotovo redovna. Novac se troši na izložbu od koje koristi imaju samo određeni privrednici, dok građani trpe posljedice nedostatka hitne medicinske pomoći“, ističe Panić.
On takođe upozorava na ozbiljne probleme u organizaciji zdravstvene zaštite, naročito u pogledu nedostatka kadra. Prosečna starost lekara specijalista u zdravstvenim ustanovama iznosi 51 godinu, dok je u zavodima za urgentnu medicinu 53 godine. „Urgentna medicina je godinama deficitarna specijalizacija, a nedostatak kvalifikovanog kadra dovodi do pojave prekvalifikovanih radnika sa sumnjivim obrazovanjem“, dodaje Panić.
U međuvremenu, Snežana Rakić, poslanica Narodnog pokreta i specijalista ginekologije i akušerstva, naglašava da je neophodno doneti zakon o hitnoj medicinskoj pomoći. Ona ističe važnost zakonske regulative koja bi omogućila efikasnije funkcionisanje sistema. „Zakon o hitnoj pomoći treba da bude u skupštinskoj proceduri, jer regulativa mora postojati da bi sve funkcionisalo kako treba“, naglašava Rakić.
Ona takođe ukazuje na ozbiljan nedostatak zdravstvenog kadra, naglašavajući da samo ulaganje u opremu, kao što su sanitetska vozila i helikopteri, nije dovoljno. „Važno je imati i dovoljno osoblja, tehnike i doktora kako bi ekipe mogle da reaguju na terenu“, dodaje Rakić.
Na kraju, oba sagovornika se slažu da su potrebne sistemske promene u zdravstvenom sistemu Srbije. „Moramo osigurati da služba hitne pomoći funkcioniše u svim delovima Srbije na isti način, sa istim nivoom zdravstvene zaštite za sve građane“, zaključuje Rakić. U ovom trenutku, pitanje prioriteta u trošenju javnih sredstava postaje sve više aktuelno, dok građani trpe posledice loše organizacije i nedostatka efikasne zdravstvene zaštite.
