Uzorci tla sa udaljene strane Meseca otkrili su neočekivano mikroskopsko blago koje nikada ranije nije viđeno. Detaljno ispitivanje uzoraka Mesečevog materijala prikupljenih tokom kineske misije Chang’e 6 otkrilo je čestice prašine poreklom od vrste meteorita koja sadrži vodu, toliko krhkog da retko preživi prolazak kroz Zemljinu atmosferu.
Ovo je prvo potvrđeno otkriće ostataka meteorita tipa Ivuna, poznatog kao ugljenični hondrit CI, na Mesecu. Ova saznanja ukazuju na to da krhki asteroidi koji sadrže vodu mogu ostaviti mikroskopske tragove u Mesečevom regolit. CI hondriti su meteoriti najbogatiji vodom i isparljivim materijama, po sastavu slični asteroidima poput Rjugu i Benua. Vrlo su porozni i „vlažni“, jer čak do 20 odsto njihove mase čini voda vezana u hidratisanim mineralima.
Zbog svoje krhkosti i lomljivosti, CI hondriti su posebno skloni uništenju tokom ulaska u atmosferu i udarca o površinu. Manje od jednog procenta meteorita pronađenih na Zemlji pripada ovoj retkoj vrsti. Obično se ne očekuje da prežive na Mesecu, jer iako Mesec nema atmosferu koja bi mogla izazvati sagorevanje i eksploziju meteorita, brzina udarca o površinu je toliko velika da se materijal obično ispari ili odbaci nazad u svemir.
Tim naučnika, predvođen geohemičarima Džintuanom Vangom i Džimingom Čenom iz Kineske akademije nauka, analizirao je više od 5.000 fragmenata materijala misije Chang’e 6. Uzorak je prikupljen iz kratera unutar Apolo basena, koji se nalazi u ogromnom basenu Južni pol – Ajtken, pokrivajući skoro četvrtinu Mesečeve površine. Ovo mesto je idealno za pronalaženje drevnih ostataka udara.
Istraživači su se fokusirali na olivin, mineral silikata magnezijuma i gvožđa, koji se često nalazi u vulkanskim stenama, materijalu od udara i meteoritima. Od svih uzoraka, identifikovali su sedam fragmenata hemijski identičnih olivinu iz CI hondrita. Analiza je pokazala da ti fragmenti imaju porfiritnu strukturu, što ukazuje na to da su nastali topljenjem pri udaru, a zatim brzo ohlađeni i očvrsli.
Iznenađenje je došlo iz hemijskih i izotopskih ispitivanja. Tim je analizirao odnose između gvožđa i mangana, okside nikla i hroma, kao i izotope kiseonika i silicijuma, čije su vrednosti poznate za Mesečev i zemaljski olivin. Vrednosti dobijene u sedam fragmenata nisu odgovarale ni mesečevom ni zemaljskom poreklu, već su ukazivale na poreklo iz unutrašnjosti asteroida tipa CI hondrit, koji je udario u Mesec, otopio se i brzo ohladio, očuvavši svoj hemijski sastav milijardama godina.
Ovo otkriće predstavlja prvi direktan fizički dokaz da su CI hondriti bombardovali Mesec u ranoj istoriji Sunčevog sistema, kao i prvi dokaz da su delovi tog bombardovanja mogli da prežive i ispričaju svoju priču. Mesečevo okruženje može biti pogodnije od Zemljinog za očuvanje takvog materijala, a analiza sugeriše da CI hondriti mogu činiti do 30 odsto meteorita na Mesecu.
Naučnici su dugo pretpostavljali da su CI hondriti možda imali ključnu ulogu u „zasejavanju“ rane Zemlje i Meseca isparljivim materijama i vodom. Ova saznanja, dobijena iz sedam sitnih zrnaca prašine sa udaljene strane Meseca, ukazuju na mogućnost da su ove pretpostavke tačne. Buduće misije prikupljanja uzoraka dodatno će pomoći u ispitivanju ove hipoteze.
Istraživači zaključuju da, s obzirom na retkost CI hondrita u kolekciji meteorita na Zemlji, njihov objedinjeni metod za identifikovanje spoljnog materijala u Mesečevim i drugim vraćenim uzorcima nudi dragoceno sredstvo za ponovnu procenu udela hondrita u unutrašnjem Sunčevom sistemu. Nalazi su objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS), što dodatno naglašava značaj ovog istraživanja.
