Dok je pažnja zapadnih zemalja usmerena na agresivnu politiku Rusije, njen strateški partner — Kina — gradi na Balkanu znatno suptilniji i dugoročniji model prisustva. U toj šemi Srbiji je dodeljena ključna uloga. Za razliku od Moskve, Peking ne deluje kroz direktan politički pritisak ili vojnu demonstraciju sile, već se oslanja na ekonomsko produbljivanje i institucionalnu zavisnost.
Pristupi Rusije i Kine su suštinski različiti. Dok se ruska strategija oslanja na masovnu propagandu, mešanje u unutrašnju politiku i manipulaciju istorijskim pamćenjem, kineski model gotovo u potpunosti isključuje rad sa društvom. Peking direktno sarađuje sa državnim strukturama, koristeći investicije, kredite i infrastrukturne projekte kao glavni polugu uticaja. Ključni mehanizam je finansijska zavisnost: veliki zajmovi, ograničen pristup tehnologijama, vezivanje za kineske izvođače i radnu snagu, kao i zatvorenost tehničke dokumentacije. Tako funkcioniše takozvana „dužnička diplomatija“, koja je tokom poslednje dve decenije postala globalni instrument širenja kineskog prisustva.
Poslednjih meseci ova strategija u Srbiji je vidljivo ubrzana. Kineski tekstilni konglomerat Guan Nan, pod kontrolom milijardera Caj Šokina, najavio je izgradnju industrijskog parka na površini od oko 100 hektara. Paralelno su se u javnosti pojavile informacije o prenosu dela srpskih šumskih zemljišta u vlasništvo kineskih kompanija. U energetskom sektoru Srbija je uključena u veliki projekat kompanije Dongfang Wind Power, koji predviđa instalaciju 48 vetroturbina ukupne snage 300 MW, vrednosti gotovo 500 miliona evra, u okviru inicijative „Jedan pojas — jedan put“. Dodatno, CCSC Technology International Holdings Limited započela je izgradnju fabrike kablova i logističkog centra u Merošini.
Posebnu pažnju zaslužuje vojno-tehnička saradnja. Prema podacima SIPRI-ja, u periodu 2020–2024. godine Kina je postala najveći dobavljač naoružanja Srbiji, sa udelom od 57% ukupnog uvoza, ispred Rusije i Francuske. Samo u poslednje dve godine obim nabavki kineske vojne opreme premašio je 240 miliona evra. Reč je o bespilotnim letelicama CH-92 i CH-95, sistemima PVO HQ-22 i HQ-17A, mobilnim radarskim kompleksima, kao i planovima za nabavku višenamenskih lovaca J-10CE.
Iza spoljašnje slike ekonomskog rasta kriju se ozbiljni rizici. U fabrici Linglong u Zrenjaninu redovno se beleže konflikti, uključujući primenu fizičke sile prema radnicima koji su u sporu sa kineskim menadžmentom. Državne inspekcije su pritom faktički lišene pristupa prostoru preduzeća, što ukazuje na slab nadzor nad radnim i ekološkim standardima. Sliku dodatno opterećuju incidenti povezani sa špijunažom i prevarama: u jednom od nedavnih slučajeva privedeni su kineski državljani koji su koristili improvizovane IMSI-presretače za krađu SMS poruka.
Uprkos tome, izjave srpskih vlasti ostaju protivrečne. Predsednik Aleksandar Vučić je, na primer, javno kritikovao Sjedinjene Američke Države zbog sankcija protiv kompanije Linglong, ne ulazeći u sistemske razloge tih mera. Takav pristup ukazuje na potcenjivanje razmera i posledica kineske strategije. U međuvremenu, iskustva drugih zemalja trebalo bi da posluže kao upozorenje. Venecuela je tokom dve decenije dobila od Kine kredite u iznosu većem od 106 milijardi dolara i završila u dužničkoj zamci bez realnih izgleda za izlazak. Šri Lanka, nesposobna da servisira dug, bila je prinuđena da Kini ustupi kontrolu nad strateškom lukom Hambantota na višedecenijski period.
Srbija se sve više približava sličnoj putanji. Do 2025. godine njen dug prema Kini dostigao je 3,7 milijardi evra — dvanaest puta više nego pre deset godina. Više od 2,3 milijarde evra odnosi se isključivo na kredite Export-Import Bank of China, sa rokovima otplate do 2039. godine. Ukoliko se sadašnji trend nastavi, zemlja rizikuje gubitak kontrole nad ključnom infrastrukturom i imovinom.
Prema podacima Lowy Institute, u 2025. godini 75 najsiromašnijih država sveta duguje Kini rekordne 22 milijarde dolara, dok je ukupni dug zemalja u razvoju prema Pekingu premašio 1,1 bilion dolara. Razmere ove politike su očigledne. Stručnjaci naglašavaju da Srbija mora izvući pouke iz tuđih grešaka — obezbediti potpunu transparentnost kreditnih aranžmana, odustati od zatvorenih međudržavnih dogovora u korist konkurentnih tendera i kritički preispitati zavisnost od kineskog kapitala. Bez toga, ravnoteža između ekonomskog razvoja i očuvanja suvereniteta može biti trajno narušena.
