Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je da će biti podnete krivične prijave protiv svih koji šire paniku i izazivaju strah kod građana dezinformacijama o pacijentima koji su navodno povređeni na protestima. Lončar je komentarisao slučaj 16-godišnjeg mladića koji je navodno preminuo usled prebijanja, naglašavajući da se to nije desilo. Takođe je istakao da je muškarac koji je imao prelom rebara zapravo pao sa merdevina u selu kod Valjeva.
„Želim da zamolim građane Srbije da veruju nadležnim organima. Iz jednog jednostavnog razloga – jer mi ništa ne možemo sakriti. Posebno takve stvari. Ne možemo sakriti pacijenta ni njegovo stanje. To je nemoguće i to svi znaju“, rekao je Lončar.
Širenje lažnih informacija, kao i pozivi na nasilje i mržnju na društvenim mrežama, intenziviralo se u poslednjim nedeljama. Uprkos čestim demantijima, vesti sa društvenih mreža prenose se i u medijima. U nedostatku regulative, ova pojava prolazi nekažnjeno. Društvene mreže su postale glavni kanal za organizovanje i širenje informacija, kao i za okupljanja i akcije na protestima širom Srbije.
Iako društvene mreže imaju veliki uticaj na svakodnevni život, virtuelni svet ostaje neuređen u okviru zakonskog sistema. Miloš Garić, savetnik ministra informisanja, upozorio je na nedostatak zakonske regulative u oblasti društvenih mreža i interneta. „Mi nemamo zakonsku regulativu u oblasti društvenih mreža i objava na internetu, niti kako funkcioniše internet. Još uvek je neuređen prostor, tretira se krivičnim zakonom, što nije dovoljno“, rekao je Garić.
Stručnjaci ističu da društvene mreže, pored okupljanja građana, postaju poligon za širenje dezinformacija. Veliki broj profila širi govor mržnje i poziva na nasilje, što ima stvarne posledice na ulicama Srbije. Marko Crnjanski, urednik „Netokracija Srbija“, naglašava da su organi reda ograničeni u svojim mogućnostima da reaguju na dezinformacije u digitalnom prostoru. „Jedino što može da se uradi je da ti organi komuniciraju s ljudima iz Meta, pod kojom su WhatsApp, Instagram i Facebook“, dodao je Crnjanski.
U takvom okruženju, mediji imaju obavezu da se odgovorno odnose prema informacijama sa društvenih mreža, koje su često lažne i neproverene. Vladimir Radomirović, glavni urednik „Pištaljke“, ističe da je problem što neproverene informacije prenose i javne ličnosti, a to daje dodatni kredibilitet lažnim vestima. „Jedno je kada anonimni nalozi puštaju lažne vesti, a sasvim drugo kada to rade poslanici u Skupštini Srbije“, rekao je Radomirović.
Direktno targetirani u digitalnom prostoru, često su novinari i drugi medijski radnici, čije su privatne informacije deljene na društvenim mrežama. Iako član 138. stav 3 Krivičnog zakonika predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina za pretnje upućene licima koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, praksa pokazuje da se za dela počinjena u digitalnom prostoru izriču uslovne kazne, ukoliko počinilac nije ranije osuđivan.
U svetlu ovih događaja, važnost informisanja i odgovornosti na društvenim mrežama postaje sve evidentnija. Državne institucije i mediji moraju raditi zajedno na izradi regulativa koje će omogućiti bezbednije i odgovornije korišćenje digitalnog prostora. U suprotnom, posledice po društvo mogle bi biti ozbiljne, a širenje panike i straha moglo bi dovesti do dodatnih tenzija i sukoba unutar zajednice.
