Dok su praznici za mnoge vreme okupljanja i radosti, za druge predstavljaju period pojačane usamljenosti. U ovom kontekstu, sve više ljudi otvoreno govori o načinima na koje se nose sa tim osećajem i pokušavaju da pronađu bliskost, čak i kada su sami. Psiholog Aleksandra Janković objašnjava da je period praznika vreme kada se ljudi emotivno više angažuju, ali često dolazi do razočaranja nakon što euforija prođe.
Janković ističe da se nakon praznika ljudi vraćaju svakodnevnim obavezama, često bez ispunjenih očekivanja. Društveni pritisak da se bude srećan i zadovoljan može biti izuzetno snažan. Postoji obaveza da se bude lepo raspoložen, ali bez ozbiljnijeg promišljanja o sopstvenom životu. To može dovesti do stanja koje se naziva „post party depression“, kao logičan sled nakon velikih proslava. Mnogi ljudi osećaju potrebu da budu srećni, a taj pritisak dodatno pojačavaju društvene mreže i mediji.
Kako Janković objašnjava, društvene mreže šalju poruke poput „budi pozitivan“ i „pokaži najbolje od sebe“, što može dodatno potisnuti ljudska osećanja. Kada se praznici završe, a euforija splasne, raspoloženje prirodno opada. Ljudi se suočavaju sa stvarnošću, a često se ništa kapitalno nije dogodilo u njihovim životima. U takvim trenucima, mnogi se osećaju emotivno iscrpljeni jer su potrošili svoje kapacitete na planiranje praznika.
Praznici su takođe vreme pojačane potrošnje, što može dovesti do osećaja praznine nakon što prođe period slavlja. Janković napominje da se svake godine ponavlja situacija da ljudi troše kao da sutra ne postoji, fokusirajući se isključivo na Novu godinu i poklone koje treba kupiti. Nakon što taj period prođe, ostaju prazni novčanici i osećaj da očekivana radost nije potrajala.
Kada je reč o zimskim mesecima i kraćim danima, Janković naglašava da je to prirodan proces. Ne možemo, poput medveda, prespavati zimu, ali možemo organizovati svoje dane prema svojim željama i biti više izloženi svetlosti. Janković smatra da male svakodnevne aktivnosti, poput šetnje, čitanja omiljene knjige ili provođenja vremena sa prijateljima, mogu imati veliki značaj u prevazilaženju osećaja usamljenosti.
U zaključku, januarski bluz i osećaj usamljenosti nisu znak slabosti, već prirodna reakcija na period velikih očekivanja i emotivne potrošnje. Razumevanje sopstvenih osećaja i okretanje ka malim, svakodnevnim zadovoljstvima može biti prvi korak ka povratku unutrašnje ravnoteže. Janković podseća da svaki dan može biti novi početak i da je važno truditi se da uživamo u malim stvarima koje nam donose sreću i ispunjenje.
