Rat u Iranu traje više od mesec dana, a sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom dovodi do velikog unutrašnjeg raseljavanja. Stručnjaci upozoravaju da bi eskalacija mogla izazvati novi talas migracija ka Evropi, uključujući Srbiju, dok zemlje u regionu pažljivo prate situaciju i pripremaju se za potencijalni pritisak na svoje granice. U isto vreme, Ujedinjene nacije i organizacije za ljudska prava apeliraju na poštovanje prava civila i izbeglica, dok vlasti u Srbiji ističu da su sposobne da pruže zaštitu i integraciju onima kojima je pomoć potrebna.
Iako trenutni podaci ne ukazuju na masovni talas migracija, stručnjaci upozoravaju da bi dalja eskalacija sukoba u Iranu mogla brzo promeniti situaciju. U poređenju sa 2015. godinom, Evropa se danas suočava sa težim političkim podelama i smanjenom spremnošću za prihvat izbeglica.
Ova nova migrantska kriza mogla bi predstavljati ne samo humanitarni, već i ozbiljan politički i bezbednosni izazov za Evropsku uniju. U američko-izraelskim napadima širom Irana poginulo je više od 1.200 ljudi, dok je najmanje 18.000 povređeno. Iran je od početka sukoba 28. februara lansirao stotine dronova i raketa na američke vojne baze u Persijskom zalivu. Organizacija „Hjuman rajts voč“ upozorava da su mnogi od tih napada pogodili civilne objekte, uključujući stambene zgrade, hotele i ambasade.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izvinio se zbog napada na države Persijskog zaliva, ali su napadi i dalje nastavili. Strah od novog migrantskog talasa raste, posebno u evropskim zemljama kao što je Nemačka, gde se građani sve više plaše od mogućih migracionih pritisaka. Mađarski premijer Viktor Orbán upozorava da bi sukob mogao dodatno pogoršati migrantsku krizu, naglašavajući da se suočavaju sa pretnjama migracijama i energijom.
Direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje, Vladimir Sjekloća, ukazuje na to da eskalacija sukoba u Iranu već izaziva značajno interno raseljavanje. U Iranu ima više od tri miliona interno raseljenih osoba, a dalja eskalacija sukoba mogla bi pojačati ovaj pritisak. Sjekloća smatra da je teško očekivati da će osobe lako nastaviti dalje, dok se pritisak na granicu sa Turskom povećava.
U prethodnim migrantskim krizama, Evropa je pokazala solidarnost prema izbeglicama, ali sada s obzirom na porast ksenofobije i jačanje nacionalističkih stranaka, situacija je drugačija. On uočava da su mnoge zemlje nedovoljno razvile resurse za borbu protiv društvenih fobija i da je integracija izbeglica često nedovoljna.
Sjekloća ističe da je trenutno skoro nemoguće da Evropa prihvati veliki broj ljudi koji beže, te da će mnogi pokušati da pronađu sigurnost preko krijumčara. On upozorava da će se suočiti s novim Paktom o migracijama i azilu, koji prioritetizuje zaštitu granica nad zaštitom osoba koje traže međunarodnu zaštitu.
Turske vlasti pomno prate situaciju u Iranu i pripremaju se da budu zemlja koja će primiti raseljene, dok UN i druge međunarodne organizacije prate kršenje ljudskih prava u Iranu. Sjekloća naglašava da je sukob glavni razlog raseljavanja, ali se često zaboravlja na osobe koje beže od progona iranskog režima.
U Srbiji, koja se nalazi na migrantskoj ruti ka Evropskoj uniji, vlasti su izjavile da imaju kapacitete za prihvat. Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević ističe da je Srbija unapredila pristup integraciji, pružajući podršku u obrazovanju, tržištu rada i socijalnim uslugama.
Ukoliko dođe do povećanja broja migranata, Srbija će moći da se nosi sa izazovima, s obzirom na razvijenu infrastrukturu u azilnim i prihvatnim centrima. Proces integracije je ključan za stabilnost i poštovanje ljudskih prava, a Sjedinjene Američke Države i Evropa moraju raditi na tome da obezbede dostojanstven prijem i integraciju za sve one koji beže od sukoba i progona.
