Od Bastera Kitona do Toma Kruza i njegovih spektakularnih podviga u „Nemogućim misijama“, akrobacije i kaskaderi su neizostavan deo filmske umetnosti. Ove vratolomije su konačno dobile priznanje koje zaslužuju, jer će američka Akademija filmskih umetnosti i nauka od 2028. godine dodeljivati Oskara za postignuće u dizajnu akcionih scena.
Iako je Holivud poznat po svojim spektakularnim kaskaderima, briljantni talenti postoje i širom sveta. U Srbiji, članovi Srpske kaskaderske asocijacije rade na scenama za popularne američke filmove kao što su „Glass Onion“, „Game of Thrones“ i „Union“. Asocijacija je predvođena Slavišom Ivanovićem, koji je koordinator i učitelj, a koji je otkrio svoj poziv 1994. godine na treningu aikida.
Ivanović se seća kako je odluka da postane kaskader bila slučajna, kada su ga primetili poznati kaskaderi tog vremena. Tokom svoje karijere, izveo je mnoge spektakularne akrobacije, a jedna od njegovih najomiljenijih bila je scena u kojoj je izleteo iz vozila nakon što je bio pod dejstvom eksploziva. Ova scena je sa ekipom osvojila nominaciju za svetsko prvenstvo, a kasnije je postao svetski prvak s drugom kaskadom koja je uključivala zapaljeno vozilo.
Za Slavišu Ivanovića, ključ uspeha u kaskaderstvu leži u koncentraciji. Ističe da je, kada ste pod pritiskom, potrebno potpuno fokusirati se kako biste izbegli greške. Takođe, naglašava da strah može biti motivator, a ne prepreka. Njegov učitelj, Slavoljub Plavšić Zvonce, je dao mudru izreku da „kada si dva koraka od smrti, zakorači tri“.
Budući kaskaderi moraju ispuniti određene kriterijume kako bi se pridružili kaskaderskoj školi. Ivanović naglašava da kandidati moraju imati između 14 i 23 godine i da je poželjno da budu osvajači nacionalnog zlata, što pokazuje njihovu disciplinu i želju za učenjem. Kaskaderstvo je disciplina koja zahteva kontinuirano usavršavanje, jer se stalno pojavljuju nove tehnike i oprema.
Žene u kaskaderstvu suočavaju se s posebnim izazovima. Kaskaderka Jelena Baković napominje da su neki kaskaderi, zbog fizičke građe, u prednosti, ali da su žene često bolje zaštićene. Ona izražava želju da isproba i najopasnije scene, poput prevrtanja automobila, naglašavajući da su svi kaskaderi dobro obučeni i da se ne bave nepromišljenim akcijama.
Dalibor Kostić, još jedan istaknuti kaskader, sprovodi složene kaskade koje zahtevaju ne samo fizičku spretnost, već i glumačke sposobnosti. Njegova sposobnost da se opusti i veruje u svoju tehniku je ključna. Kostić objašnjava kako je važno odigrati scenu tako da izgleda uverljivo, čak i kada se suočava sa fizičkim izazovima.
U ovom poslu, najvažnija stvar je poverenje koje kaskaderi imaju jedni u druge. Svaka scena zahteva visok nivo međusobne odgovornosti, jer se svaki skok i udarac izvodi uz rizik po život. Ivanović naglašava da je važno da svaki kaskader pažljivo prati kako drugi izvodi svoj deo posla, kako bi se svi zaštitili od potencijalnih povreda.
Kaskaderstvo je više od fizičkih podviga; to je umetnost koja zahteva posvećenost, disciplinu i timski rad. Sa svakim novim filmom, kaskaderi nastavljaju da pomeraju granice onoga što je moguće na ekranu, dok istovremeno obezbeđuju da se svaki trenutak snimi na najbezbedniji mogući način.
