Voćari u beogradskim selima i ove godine brinu o rodu, a situacija je dodatno komplikovana nepredvidivim vremenskim uslovima. Sunca je bilo u izobilju, ali opasnost od mraza i dalje preti, što bi moglo da utiče na cene voća, posebno kajsija i trešanja, koje bi mogle koštati više od ananasa.
Kajsije su procvetale ranije nego obično, zahvaljujući toplom vremenu koje je protekle nedelje dostiglo 20 stepeni. Zoran Ristić, voćar iz Zaklopače, ističe da su krošnje ovog voća izgledale radosno. Ipak, voćari se sećaju teških godina kada nisu imali roda, a samo u njegovom kraju štete su se mogle meriti milionima. Unatoč tome, Ristić naglašava da su na vreme sredili voćnjake, koristeći posebne metode rezidbe kako bi osigurali rodnost.
Mile Stefanović, voćar iz Ritopeka, takođe deli zabrinutost zbog mraza, jer je u prethodne dve godine ostao bez ikakvog roda. On objašnjava da su troškovi proizvodnje kajsija visoki, a koristi različite preparate za zaštitu od truleži i pucanja plodova. Troškovi su mu samo za pripremu voćnjaka znatni, a nada se da neće doći do mraza kao prošle godine.
Voćari su svesni rizika koji nosi proljeće. Ristić naglašava da je period do 20. aprila ključan, a iako se ranije smatralo da mraza nema posle Blagovesti, ovo vreme nije pouzdano. Mnogi se nadaju da će ova godina doneti bolji urod, ali Stefanović smatra da bi proizvodnja kajsija mogla ostati nerentabilna, te će pokušati još jednu sezonu pre nego što donese konačnu odluku.
U pogledu zaštite od mraza, voćari ističu da ne postoje hemijska sredstva koja bi mogla da spreče mraz ili uspori cvetanje. Antifrost sistemi su korisni, ali skupi, a nakon dve godine bez roda, ponovo se nadaju trešnji koja još nije procvetala. Stefanović se seća prošle godine kada je sa dva i po hektara ubrao samo 105 kilograma trešanja, što je bilo izuzetno demotivišuće. Mrazevi su prošle godine u aprilu uništili sav rod, a voćari su primorani da i dalje prskaju voćnjake kako bi se pripremili za narednu sezonu.
Ristić poseduju četiri hektara pod kajsijom, od kojih su dva u brdu, a dva u ravnici. Kada je reč o trešnjama, voćari se suočavaju sa izazovima na tržištu. Dve godine nisu imali roda, a izgubili su i rusko tržište koje je za njih bilo najisplativije. Prošle godine, cena trešnje na pijacama je dostigla i više od 1.000 dinara po kilogramu, dok su voćari dobijali samo do 400 dinara.
Stručnjaci poput Mladena Petrovića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede predviđaju da bi, ako trešnje dobro rode, početna cena mogla biti 20 procenata niža od prethodne godine. Takva cena bi bila prihvatljiva potrošačima, ali uslov je da voćnjaci daju dobar rod. Prema rečima stručnjaka, do kraja marta u beogradskom ataru ne bi trebalo da bude mraza, ali april ostaje kritičan mesec za voćare.
Voćari se nadaju boljoj godini i potpunom rodu, dok se suočavaju sa izazovima koji dolaze s klimatskim promenama i visokom cenom proizvodnje. Njihova borba za opstanak na tržištu voća postaje sve teža, a neizvesnost oko vremenskih prilika dodatno komplikuje situaciju. Svi se nadaju da će priroda biti naklonjena i doneti im potrebni urod.
