Kraj 2025. godine donosi značajne promene u globalnom pejzažu, koje se ne ogledaju samo u političkim previranjima, već i u dubljim, sistematskim promenama koje oblikuju sudbinu mnogih država. U ovom trenutku, svet se suočava sa završetkom iluzija o stabilnosti, dok se sukobi institucionalizuju i produbljuju. Predsednik Srpske lige, Aleksandar Đurđev, ističe da u takvim vremenima ne gube samo oni koji su najglasniji, već i oni koji su najviše vezani za postojeće strukture moći. U svetu koji se suočava s nestašicom energenata i geopolitičkim repozicioniranjem, veze postaju teret.
Đurđev komentariše aktuelne događaje u Americi, ukazujući na javni sukob između Takera Karlsona i Bena Šapira na konferenciji AmerikaFest, kao i druge političke previranja koja sugerišu da je MAGA pokret suočen s unutrašnjim rascem. On smatra da ovi događaji, iako naizgled nepovezani, čine jednu istu priču o svetu u kojem više nema dovoljno resursa, ljudi ni vremena za ideološke iluzije. Raskol unutar MAGA pokreta postaje sve očigledniji, s tendencijom da se borba za vlast odvija među različitim frakcijama, umesto da se fokusira na ideologiju.
U isto vreme, Trampova administracija je objavila Nacionalnu strategiju bezbednosti za 2025. godinu, koja naglašava potrebu za zaštitom strateških resursa u zapadnoj hemisferi. Ovaj dokument ukazuje na to da Amerika želi mir u Ukrajini, ne zbog altruizma, već zbog ekonomskih interesa. Đurđev ističe da se energija, kao ključni faktor, sve više ističe u globalnim odnosima.
Jedan od značajnih problema sa kojim se američka vojska suočava jeste nedostatak regrutacije, što ukazuje na dublje društvene probleme. Američki ministar rata, Pit Hegset, izneo je zabrinutost da mladi Amerikanci ne ispunjavaju osnovne uslove za vojsku, što dodatno reflektuje krize u obrazovanju, zdravstvu i opštem stanju društva.
U kontekstu ovih promena, Đurđev upozorava da imperija koja ne može da regrutuje sopstveno stanovništvo mora redefinisati način na koji projektuje svoju moć. Kada nema dovoljno ljudi, ratovi se vode resursima, sankcijama i investicijama. U tom svetlu, odluke Vatikana o kadrovskim promenama i imenovanjima u američkoj katoličkoj hijerarhiji dodatno naglašavaju promene u geopolitičkoj moći.
Đurđev takođe ukazuje na to da trenutna kriza sa energentima, koju mnogi nazivaju „naftnim šokom“, menja dinamiku globalne politike. Proizvodnja škriljaca u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je vrhunac, dok zemlje OPEK-a više nemaju kapacitete za povećanje proizvodnje. U tom kontekstu, Trampova izjava o Venecueli, gde se otvoreno govori o povratku nafte, osvetljava brutalnu realnost geopolitičkih interesa, gde demokratija i ljudska prava često ostaju po strani.
S obzirom na to da Srbija postaje deo ove kompleksne geopolitičke igre, Đurđev naglašava da NIS (Naftna industrija Srbije) nije samo ekonomsko, već i geopolitičko pitanje. U vreme kada se svet suočava s energetskom krizom, svaka veza postaje potencijalni teret, dok se velike sile bore za kontrolu resursa i uticaja.
Kako se situacija razvija, pitanje koje se postavlja jeste kako će Srbija navigirati kroz ove turbulentne vode. Đurđev zaključuje da je važno razumeti da kada se velike sile sukobe, ideološke koalicije mogu biti prve žrtve. U tom smislu, Srbija mora biti svesna svojih položaja i veza, jer u svetu u kojem energija postaje sve dragocenija, svaka odluka može imati dalekosežne posledice.
