Dok cela planeta pomno prati dešavanja na Bliskom istoku i rast cena goriva usled prekida isporuka sirove nafte kroz ključnu pomorsku rutu Ormuski moreuz, postaje očigledno koliko je čovečanstvo i dalje zavisno od „crnog zlata“. U svetlu ovih događaja, teško je zamisliti vreme kada će eksploatacija nafte postati relikt prošlosti, ali mnogi stručnjaci veruju da će se to jednog dana dogoditi.
Već smo značajno preusmerili deo kućne potrošnje energije sa nafte na druge izvore. Klimatske promene dodatno pojačavaju pritisak na ubrzanje te tranzicije, a razvijaju se nove tehnologije koje bi mogle pomoći svetu da se brže oslobodi zavisnosti od nafte. U industrijama kao što su pomorski transport i proizvodnja plastike, trenutačno ne postoji adekvatna zamena za naftu, ali mnogi se slažu da je to pitanje vremena.
Istorijski gledano, nafta se koristi već hiljadama godina. Ljudi su pre oko 40.000 godina koristili bitumen za pričvršćivanje drški alata, dok su Vavilonci i Egipćani koristili naftu u građevinarstvu i balzamovanju. Masovna eksploatacija počela je 1859. godine kada je Edvin Drejk pronašao naftu u Pensilvaniji, što je dovelo do stvaranja američke naftne industrije. U poslednjih 165 godina, sirova nafta je promenila gotovo svaki aspekt ljudskog društva.
Međutim, ako bi nafta nestala preko noći, globalna trgovina bi se raspala, a bez nafte za industrijsku poljoprivredu i zdravstvo, bezbednost snabdevanja hranom bila bi ozbiljno ugrožena. U narednim decenijama očekuje se postepeni prelazak sa nafte na alternativne izvore energije, a već se primeti pad potrošnje nafte u sektoru električne energije. Međunarodna agencija za energiju predviđa da će globalna potražnja za naftom dostići vrhunac tokom ove decenije, nakon čega će uslediti pad.
Uspon električnih vozila mogao bi značajno smanjiti potrošnju nafte, s obzirom na to da drumski saobraćaj trenutno troši skoro 50 posto svetske sirove nafte. Procene sugerišu da će do 2030. godine električni automobili činiti više od dve trećine globalnog tržišta novih vozila.
Avijacija, koja takođe zavisi od nafte, suočava se s izazovima prelaska na održiva avionska goriva (SAF), koja se proizvode od otpada i biomase. Kompanija Boeing planira da svi njeni komercijalni avioni do 2030. mogu koristiti ova goriva, a do 2050. godine mogla bi činiti između 30 i 45 posto goriva u avijaciji.
Međutim, pomorski transport predstavlja mnogo veći izazov. Brodovi, koji čine 90 posto svetske trgovine, i dalje koriste naftu, a njihova zamena će biti spora. Vodonik se često pominje kao alternativa za brodove, ali ima brojne izazove, uključujući skladištenje na ekstremno niskim temperaturama.
Plastika, koja se proizvodi od nafte i koja preplavljuje planetu, takođe predstavlja skriveni problem. Oko 12 posto svetske nafte koristi se u petrohemijskoj industriji koja proizvodi plastiku. Ako se trenutne politike ne promene, globalna potrošnja plastike mogla bi da se utrostruči do 2060. godine.
Naftna industrija neće propasti zbog nedostatka resursa, jer nafte ima još mnogo, ali se očekuje da će čista energija postati toliko isplativa da se bušenje nafte više neće isplatiti. Prvo će nestati „divlje“ istražno bušenje u oblastima gde nisu dokazane rezerve, a naftne kompanije će se suočiti s visokim troškovima pre nego što počnu ostvarivati profit.
S obzirom na trenutne trendove, neki istraživači predviđaju da bi globalna potrošnja nafte mogla da padne za 95 posto do 2065. godine, dok bi avijacija i pomorski transport mogli ostati poslednja velika uporišta. Pritisak na smanjenje emisija ugljenika sugeriše da će nafta jednog dana postati samo kratka epizoda u istoriji čovečanstva, dok će njena upotreba u određenim industrijama ostati.
Za 50 do 100 godina, naftne platforme i bušotine u SAD mogli bi izgledati kao napušteni rudnici, svedočeći o izgubljenom načinu života i ekonomiji koja postaje stvar prošlosti.
