Predsednik Samoopredeljenja Aljbin Kurti i predsednik opozicione Demokratske partije Kosova (DPK) Bedri Hamza nisu postigli dogovor o kandidatu za predsednika privremenih institucija samouprave u Prištini, koji treba da bude izabran do 4. marta. Ova situacija dodatno komplikuje političku scenu na Kosovu, gde je neophodno da se nađu rešenja pre nego što istekne mandat trenutne predsednice Vjose Osmani.
Kurti je nakon sastanka izjavio da nije postignut konsenzus o kandidatu i da će predlozi za kandidate biti stranački. On je naglasio da kada ne postoji mogućnost političkog dogovora, stranke će biti primorane da iznesu svoje predloge. „Kada ne postoji mogućnost političkog dogovora o predlozima koji bi bili rezultat konsenzusa, onda će biti stranačkih predloga,“ rekao je Kurti, implicirajući da je trenutna situacija vrlo složena.
S druge strane, Hamza je istakao da je njegova stranka DPK ponudila sporazum prema kojem bi predsednik bio izabran na predlog DPK, naglašavajući da je to poslednja ponuda njegove stranke kako bi se izbegli novi izbori. „Odgovornost je sada na većini u skupštini,“ rekao je Hamza, dodajući da na sastanku nisu razmatrana konkretna imena kandidata.
Skupština privremenih institucija samouprave u Prištini mora izabrati predsednika najkasnije do 4. marta, odnosno 30 dana pre isteka mandata Vjose Osmani, čiji mandat ističe 4. aprila. Ovaj vremenski okvir dodatno pritisne političke lidere da nađu rešenje koje će biti prihvatljivo za sve strane.
Kako bi se kandidat za predsednika izabrao, potrebno je obezbediti najmanje 30 potpisa poslanika. Prema ustavu privremenih institucija, za izbor je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu koji ima 120 mesta. Ako nijedan kandidat ne dobije dvotrećinsku većinu u prva dva kruga glasanja, u trećem krugu biće izabran kandidat koji dobije prostu većinu, odnosno 61 glas.
U slučaju da ni u trećem krugu glasanja nijedan kandidat ne bude izabran, skupština će se raspuštati i raspisaće se novi izbori, koji će se održati u roku od 45 dana. Ovakav ishod dodatno komplikuje političku situaciju na Kosovu, s obzirom na to da su vanredni izbori za skupštinu već održani 28. decembra, nakon što posle izbora u februaru prošle godine nije formirana vlada.
Samoopredeljenje, na čijem je čelu Kurti, ima 57 poslaničkih mesta, dok DPK ima 22, Demokratski savez Kosova 15, a Alijansa za budućnost Kosova šest mandata. Ova raspodela mesta dodatno otežava postizanje konsenzusa, jer je očigledno da nijedna stranka ne može doneti odluku bez podrške drugih.
Politička scena na Kosovu ostaje napeta, a nedostatak dogovora između glavnih političkih aktera može dovesti do daljih komplikacija i potencijalnih nestabilnosti. Iako su pojedini lideri otvoreni za pregovore, čini se da su razlike između stranaka prevelike da bi se lako postigao konsenzus.
Na kraju, situacija na Kosovu zahteva hitnu pažnju i brza rešenja koja će zadovoljiti sve strane. Izbor novog predsednika privremenih institucija je ključan korak ka stabilizaciji političkog ambijenta i izbegavanju daljih izbora koji bi mogli dodatno zakomplikovati situaciju. Vreme ističe, a politički lideri moraju preuzeti odgovornost kako bi našli rešenja koja će biti u interesu građana Kosova. Samo kroz dijalog i kompromis moguće je izbeći daljnje krize i obezbediti stabilnost u regionu.
