Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon reagovao je na društvenoj mreži „X“ na izjavu hrvatske evropske poslanice Sunčane Glavak, koja je operaciju Maslenica opisala kao „jednu od ključnih oslobodilačkih operacija“. Ova izjava izazvala je polemiku, a Gujon je odlučio da iznese važne činjenice o tom događaju iz 1993. godine.
Gujon je u svom odgovoru izložio podatke koji se odnose na operaciju Maslenica, koja je izvedena u januaru 1993. godine. Prema njegovim rečima, tokom ove operacije ubijeno je ili nestalo 348 Srba, uključujući civile, među kojima su bile žene i stariji ljudi. Takođe, naveo je i da je 165 ljudi kasnije umrlo od posledica povreda, mučenja ili nehumanog postupanja tokom pritvora ili raseljavanja.
On je istakao da je više od 10.000 srpskih civila prisilno raseljeno iz svojih domova u regionu Ravni Kotari, a domovi su sistematski pljačkani i uništavani. Gujon je naglasio da su crkve, groblja, škole i kulturni spomenici oštećeni ili srušeni, što je onemogućilo povratak većine raseljenih porodica. Ove tvrdnje nisu samo puki podaci, već predstavljaju bolne uspomene za mnoge porodice koje su preživele traume rata.
Gujon je takođe podsetio na to da je u vreme operacije Maslenica područje bilo pod nadležnosti UNPROFOR-a, a izveštaji Ujedinjenih nacija su potvrdili ozbiljna kršenja primirja i neuspeh u zaštiti civila. Ove informacije su dovele do Rezolucije Saveta bezbednosti UN 802, donete 25. januara 1993. godine, koja je zahtevala momentalni prekid neprijateljstava i povlačenje hrvatskih snaga.
U svom postu, Gujon je naglasio da niko nikada nije odgovarao za ove zločine, što dodatno naglašava osećaj nepravde među preživelima i njihovim porodicama. Ova situacija ukazuje na potrebu za odgovorom na pitanje pravde i odgovornosti za ratne zločine, koji su ostavili duboke ožiljke na mnogim životima.
Na kraju, Gujon je dodao da muzika Marka Perkovića „Tompsona“, poznatog po veličanju ustaškog pokreta, prati spot koji se odnosi na operaciju Maslenica. Ovaj pevač je povezan sa režimom Nezavisne Države Hrvatske (NDH), koji je odgovoran za masovne zločine nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata. Gujon je istakao da simbolika ovakvih veza govori sama za sebe, ukazujući na to kako se i danas u društvu koriste elementi koji podsećaju na mračne delove prošlosti.
Izjava Arna Gujona i njegov odgovor na tvrdnje Sunčane Glavak otvaraju pitanje o tome kako se istorija interpretira u različitim kontekstima i kako se sećanje na ratne događaje oblikuje u savremenoj politici. Ova vrsta polemike ukazuje na potrebu za dijalogom i razumevanjem, ali i na izazove sa kojima se suočavaju društva koja su prošla kroz teške sukobe.
Dok se svet seća ovih događaja, važno je imati na umu da su iza svake statistike ljudski životi i sudbine, i da je pravda za žrtve nešto što se ne sme zaboraviti. U vreme kada se obeležavaju različiti istorijski datumi, važno je činiti napore ka pomirenju i razumevanju, kako bi se izgradila budućnost koja neće ponoviti greške prošlosti.
