Od gotovo letnjih temperatura do oblačnih i sparnih dana, vreme se poslednjih nedelja menja iz dana u dan, što dovodi do izraženih simptoma kod mnogih građana. Česte promene vremena rezultiraju umorom, pospanosti, manjakom koncentracije, glavoboljama i osećajem da organizam teško prati ritam naglih oscilacija u vremenskim uslovima.
Dr. Lenka Tenžer, lekarka i homeopata, ističe da osobe koje burno reaguju na promene vremena ne bi trebalo da zanemaruju svoje simptome. Prema njenim rečima, meteoropatija može ukazivati na određene hronične poremećaje koji možda nisu definisani kao bolesti u klasičnoj medicini, ali zahtevaju pažnju. „Promene vremena ne bi trebalo da izazivaju značajnu malaksalost i pad energije kod zdravog organizma,“ dodaje ona.
Homeopatija posmatra organizam kao celinu, i dr. Tenžer naglašava da fizički simptomi ne mogu da se odvoje od emocionalnog i mentalnog stanja čoveka. „Ne postoji mogućnost da se leči samo jedan organ, a da se zanemari ostatak organizma. Sve je povezano – srce, jetra, zglobovi, emocije,“ navela je ona.
Tenžer takođe objašnjava da ne reaguju svi ljudi isto na vremenske promene. Neki pate od vrućine, drugi od vlage ili hladnoće, dok neki teško podnose period pre kiše. Ove individualne reakcije su važan deo procene zdravstvenog stanja pacijenata u homeopatiji. Malaksalost, pospanost i promene raspoloženja tokom vremenskih oscilacija mogu biti prvi znakovi narušenog balansa organizma. „Svako ko oseća izražene promene raspoloženja ili energije usled vremenskih promena trebalo bi da obrati pažnju na svoje zdravlje,“ upozorava Tenžer.
Govoreći o imunitetu, dr. Tenžer naglašava da organizam ne može da ojača ukoliko se njegove prirodne funkcije ne koriste. „Kao što mišići ne mogu da jačaju ako stalno ležimo, tako ni imunski sistem ne može da bude snažan ako se ne aktivira,“ objašnjava ona. Male upale i infekcije predstavljaju deo prirodnog procesa prilagođavanja i regeneracije organizma. Prema njenom mišljenju, savremeni način života često podstiče preteranu upotrebu lekova za snižavanje temperature i ublažavanje upala, što može ometati prirodne procese zaceljivanja.
Jedan od ključnih principa homeopatije jeste uverenje da su fizičko i psihičko zdravlje neraskidivo povezani. „Fobije, strahovi, anksioznost, depresivnost ili hronični stres ostavljaju trag na fizičkom zdravlju. Organizam funkcioniše kao jedinstven sistem i promene na jednom nivou utiču na druge,“ navela je Tenžer. Tokom razgovora sa pacijentima, analiziraju se simptomi bolesti, životne navike, emocionalna stanja i reakcije na vremenske prilike.
Na pitanje zašto mnogi ljudi osećaju pad energije tokom kišnih i tmurnih dana, dr. Tenžer objašnjava da vremenske prilike mogu biti okidač za postojeće slabosti organizma. „Promena vremena sama po sebi nije problem. Problem je kada organizam nema dovoljno kapaciteta da se prilagodi tim promenama,“ naglašava ona. Osećaj umora, malaksalosti i neraspoloženja često se pripisuje vremenskim uslovima, ali je važno razumeti da to može biti znak dubljih problema.
Negovanje fizičkog i mentalnog zdravlja je ključno, jer ravnoteža između ta dva segmenta predstavlja osnov otpornosti organizma. „Mali izazovi, fizički napor, emocionalna stabilnost i pozitivan odnos prema životu doprinose očuvanju zdravlja i vitalnosti. Organizam je sposoban za regeneraciju, ali mu je potrebno omogućiti da prirodno funkcioniše,“ zaključila je dr. Lenka Tenžer.
Ova tema postaje sve značajnija u svetlu globalnih klimatskih promena, koje donose sve ekstremnije vremenske uslove, a sa tim i nove izazove za zdravlje pojedinca.
