Iako je publika pamti kao vedru i duhovitu osobu, glumica Ružica Sokić nosila je kroz ceo život teške uspomene. Rođena 16. aprila 1934. godine, u uglednoj porodici, Ružica je bila ćerka Petra Sokića, trgovca i suvlasnika poznatog lista „Pravda“. Međutim, njen život je drastično promenjen tokom Drugog svetskog rata kada je njenoj porodici oduzeta štamparija, a njihov dom je postao zajednički prostor sa nepoznatim ljudima.
Ono što je Ružicu Sokić obeležilo nije bila samo njena karijera, već i traumatična iskustva iz detinjstva. Tokom rata, porodica je prolazila kroz teške trenutke, a njen stan je postao dom za porodicu nekog frizera, što je za mladu Ružicu predstavljalo šok. „U trosoban stan ubacili su nam porodicu nekog frizera jer je to bila ruska formula stanovanja“, ispričala je Ružica.
Detinjstvo joj je bilo ispunjeno strahom i maltretiranjem, posebno od strane ljudi iz njenog sela. „Ti ljudi iz sela Rušnja maltretirali su nas, naročito mog oca koji je zbog verbalnog delikta bio prokažen i zatvaran. Čak su i mene saslušavali“, rekla je Ružica. Iako su te traume ostavile dubok trag na njen život, ona nikad nije gajila mržnju prema onima koji su joj naneli bol, govoreći: „Nikoga ne mrzim, pa ni te ljude koji su mi uništili život.“
Uprkos teškim okolnostima, Ružica Sokić je postala jedan od najznačajnijih umetnika u srpskoj kinematografiji. Njene uloge u filmovima i serijama, kao što su „Tesna koža“ i „Zona Zamfirova“, ostavile su neizbrisiv trag u kolektivnoj svesti publike. Njena sposobnost da prenese emocije i životne priče kroz svoje uloge učinila je da postane omiljena među gledateljima svih generacija.
Iako su je deca obožavala, Ružica nikad nije želela da postane majka. O ovoj odluci govorila je otvoreno, bez zadrške, ističući da se plašila porođaja i da nije želela da uspori svoju karijeru zbog deteta. „Plašila sam se porođaja, a nisam htela da zastanem u karijeri zbog deteta“, izjavila je.
Sva majčinska ljubav koju je imala usmerila je ka svom sestriću Ivanu Trifunoviću, koji je kasnije postao muftija Abdulah Numan. Njihova veza bila je izuzetno bliska, a Ružica je često govorila o ljubavi i pažnji koju je pružala njemu.
U privatnom životu, Ružica je provela tri decenije sa suprugom Miroslavom Lukićem, s kojim je delila ljubav i razumevanje. Njene poslednje reči na samrti svedočile su o dubokoj povezanosti koju su imali: „Samo da me ne zaboraviš“, rekla je suprugu kao oproštaj.
Nažalost, poslednje godine njenog života obeležila je teška borba sa Alchajmerovom bolešću, koja joj je polako brisala uspomene, uloge i lica. Ružica Sokić preminula je 19. decembra 2013. godine, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u umetnosti i priču o ženi koja je, uprkos životnim udarcima, zadržala dostojanstvo i dobrotu.
Njena ostavština i dalje živi kroz radove i uloge koje su postale deo srpske kulture. Publika je pamti po toplini i vedrini, a njena priča ostaje inspiracija mnogima. Ružica Sokić nije bila samo glumica, ona je bila simbol snage i otpornosti, osoba koja je uprkos teškim trenucima u životu uspela da ostane verna sebi i svojim vrednostima.
