Nekadašnja jugoslovenska glumica Edita Majić, poznata po svojim ulogama i talentu, donela je šokantnu odluku da napusti svet glume u cilju duhovnog ispunjenja. Ova odluka se dogodila 2004. godine, kada je Edita odlučila da zamonaši u crkvi Sv. Josipa u španskom gradu Avili. Njen život je od tada prešao na potpuno drugačiji put, a ona je preuzela novo ime – Edita Marija od Križa.
Edita je postala poznata zahvaljujući svojim ulogama u pozorištu, posebno u predstavi „Salome“, gde je privukla pažnju publike i kritičara. Njen matični teatar bio je „Gavella“ u Zagrebu, a njen uspeh na zagrebačkoj Akademiji dramske umetnosti obećavao je svetlu budućnost u svetu umetnosti. Ipak, Edita je odlučila da se povuče iz tog sveta i okrene duhovnosti.
Pre više od dve decenije, Edita je započela svoj put u monaštvu, ali 2017. godine je donela još radikalniju odluku – napustila je samostan i postala pustinjakinja. Ovaj način života podrazumeva život u izolaciji, daleko od ljudske civilizacije, gde se fokusira na molitvu i meditaciju. Prema rečima njene majke Jadranke Kanajet, Edita je oduvek osećala poziv na dublje duhovno iskustvo. Njena majka je istakla da Edita živi u potpunoj samoći, na osamljenom mestu, koje poznaje samo njena porodica.
Informacije o njenom životu kao pustinjakinje prvi put su postale dostupne javnosti 2009. godine, kada je HRT emitovao dokumentarni film pod nazivom „Edita Marija od Križa“. U ovom filmu, novinarka Nada Šurjak razgovarala je s Editom koja je tada već bila četiri godine u strogoj klauzuri i položila večne zavete. U tom razgovoru, Edita je podelila svoja osećanja i duhovno putovanje koje ju je dovelo do ove odluke. Izjavila je da je nakon pet godina molitve shvatila da želi ispuniti Božju volju, a ne donositi brzoplete odluke.
Život koji je izabrala drastično se razlikuje od njenog prethodnog života u glumi. Edita ne koristi grejanje, nema toplu vodu, spava na slami u svojoj ćeliji i većinu godine provodi u postu i tišini. Ovaj način života poznat je kao anahoretski, gde se pojedinac povlači iz društva kako bi se više približio Bogu. Prema rečima oca Vinka Mamića, Edita živi na nenaseljenom mestu u Španiji, što dodatno naglašava njenu posvećenost ovom duhovnom putu.
Danas, Edita se više ne pojavljuje u javnosti, niti koristi društvene mreže. Niko osim njene porodice ne zna tačno gde se nalazi. Ova potpuna izolacija od sveta simbolizuje njen izbor da se posveti duhovnosti i životu u skladu sa svojim verovanjima. Njena priča izaziva divljenje, ali i pitanja o prirodi sreće i ispunjenja u savremenom svetu.
Edita Majić ostaje enigmatična figura, koja je napustila blistavu karijeru kako bi se posvetila duhovnosti i životu u samoći. Njena priča može poslužiti kao inspiracija mnogima koji se bore sa pitanjima identiteta, svrhe i smisla života. Dok se njen put nastavlja daleko od očiju javnosti, njena prošlost kao talentovane glumice i dalje živi u sećanjima onih koji su pratili njen rad i uspehe.
