Meksička slikarka Frida Kalo i dalje drži titulu najskuplje umetnice sveta, nakon što je njena slika „San“ iz 1940. godine prodata na aukciji kuće Sotbi za neverovatnih 54,7 miliona dolara u oktobru 2025. godine. Ova cifra predstavlja desetostruko povećanje vrednosti tog dela u poređenju sa njenom procenom iz 2000. godine, kada je slika bila mnogo manje cenjena, prenosi RTVE.
Iako je Kalo postigla ovaj zavidan uspeh, njena vrednost i dalje ostaje daleko ispod cena muških umetnika. Naime, samo dva dana pre aukcije na kojoj je Kalo postigla rekord, portret Elizabete Lederer od strane Gustava Klimta prodat je za četvorostruko veću sumu. Ovo ukazuje na to da tržište umetnosti i dalje favorizuje muške umetnike, iako se sve više pažnje poklanja delima umetnica, čija dela postaju sve traženija i dobijaju na vrednosti.
Ruska umetnica Natalija Gončarova bila je prva koja je prešla psihološku granicu od 10 miliona dolara, kada je njena slika „Cveće“ prodata 2008. godine. Kasnije, 2014. godine, veliki skok u cenama umetničkih dela zabeležen je kada je slika Džordžije O’Kif „Datura/Beli cvet br. 1“ prodata u Sotbiju za 44,4 miliona dolara.
U poslednjih nekoliko godina, umetnice su postale sve traženije na tržištu. Španska slikarka Remedios Varo, čija dela se nalaze u kolekciji Muzeja kraljice Sofije, postala je jedna od najtraženijih umetnica, a cene njenih dela su konstantno rasle tokom proteklih sedam godina. Njeno najnovije delo „Otkrovenje“ (Časovničar) iz 1955. godine, prodato je za 6,2 miliona dolara na aukciji kuće Kristi u Njujorku.
Američka umetnica Dorotea Taning takođe je oborila rekorde tokom 2025. godine, kada je njeno delo prodata za 2,3 miliona dolara, a u novembru je njena slika „Enterijer sa iznenadnom radošću“ iz 1951. godine postigla cenu od 3,2 miliona dolara.
U međuvremenu, argentinska nadrealistička slikarka Leonor Fini postavila je novi standard kada je njena slika „U kuli (Autoportret sa Konstantinom Jelenskim)“ prodata za 2,5 miliona dolara, što predstavlja skoro 17 puta povećanje vrednosti u odnosu na 150.000 dolara koliko je delo postiglo na aukciji Kristija 2012. godine.
Najskuplja živa slikarka, južnoafrikanka Marlen Dimas, nedavno je oborila rekord britanske umetnice Dženi Savil. Njeno delo „Mis januara“ dostiglo je cenu od 13,6 miliona dolara na aukciji u Njujorku, čime je nadmašila Savil koja je 2018. godine postigla cenu od 12,4 miliona dolara. Ova slika predstavlja reinterpretaciju ranog dela koje je Dima naslikala kada je imala samo 10 godina, kritički se osvrćući na klasične prikaze devojčica iz kalendara.
Britanska umetnica Sesili Braun takođe je postigla značajan uspeh prodajom svog platna „Visoko društvo“ na aukciji u Sotbiju za 9,8 miliona dolara, što je znatno nadmašilo procenu aukcijske kuće. Južnoafrikanka Liza Brajs je upetostručila svoju početnu procenu za sliku „After Embah“, koja je prodata za 6,9 miliona dolara.
Portugalska slikarka Paula Rego, koja je preminula 2022. godine, učvrstila je svoje mesto na tržištu umetnosti sa triptihom „Ples nojeva“ iz Diznijevog filma „Fantazija“, koji je prodat za više od 4,6 miliona dolara.
Među najtraženijim umetnicama nalazi se i Amerikanka Simon Li, čija je skulptura „Stražar IV“ prodata za 5,7 miliona dolara, kao i Švajcarkinja Sofi Tauber-Arp, čija je apstraktna skulptura dostigla cenu od 3,3 miliona dolara.
Na kraju liste najvrednijih umetnica nalazi se 94-godišnja Kolumbijka Olga de Amaral, čije je delo „Pueblo H“ prodato za 3,1 milion dolara, dokazuje da umetnost ne poznaje godine i da vrednost dela može rasti tokom vremena. U svetlu ovih događaja, jasno je da tržište umetnosti postaje sve dinamičnije, a umetnice dobijaju zasluženo mesto u ovom svetu.
