Francuska je nedavno donela odluku da ponovo uvede vojni rok nakon gotovo tri decenije, a predsednik Emanuel Makron je najavio uspostavljanje dobrovoljnog vojnog roka. Ovaj novi model će trajati deset meseci, od čega će mesec biti posvećen obuci. Učesnici će tokom ovog perioda primati naknadu, kao i uniformu i opremu.
Ova inicijativa dolazi kao odgovor na sve veću bezbednosnu pretnju koju predstavljaju događaji u svetu, posebno s naglaskom na Rusiju. Makron je istakao da je važno da Evropa preuzme više odgovornosti za svoju bezbednost, posebno u svetlu poruka iz Sjedinjenih Američkih Država.
Tokom posete vojnicima u Alpima, Makron je naglasio da u Francuskoj postoji generacija spremna da se bori za svoju zemlju. U trenutku kada je „rat realnost“, kako je rekao, država ne sme biti „preplašena, nepripremljena i podeljena“. On je takođe podsetio da su mnoge evropske zemlje nedavno preispitale svoje odbrambene kapacitete, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
Francuski dobrovoljci neće biti obavezni da ostanu u vojsci nakon završetka obuke, ali će imati mogućnost da pređu u aktivne ili rezervne snage. Trenutno, francuska vojska broji oko 200.000 pripadnika, uz dodatnih 45.000 rezervista, a vlada očekuje da će sledeće godine oko tri hiljade mladih ljudi učestvovati u ovom programu.
Diskusije o povratku obavezne vojne službe odvijaju se u mnogim evropskim državama. Francuski general Mandon izazvao je kontroverzu svojom izjavom da država mora biti spremna „da žrtvuje svoju decu“. On je istakao da ukoliko se zemlja boji gubitka svojih mladih, to predstavlja ozbiljnu opasnost po njenu bezbednost. Makron je stao u njegovu odbranu, tvrdeći da su Mandonove reči bile izvučene iz konteksta.
Evropski modeli vojnog služenja se razlikuju. Na primer, Finska ima univerzalni sistem, dok Švedska praktikuje selektivni vojni rok, a Danska je proširila obavezu vojnog roka i na žene. U nekim zemljama, poput Litvanije i Letonije, obavezna vojna služba je vraćena zbog pogoršanja bezbednosne situacije u svetu. U Hrvatskoj, osnovna obuka će trajati dva meseca, dok Poljska planira masovnu vojnu obuku kako bi dodatno ojačala svoje oružane snage.
Ova odluka o uvođenju vojnog roka u Francuskoj odražava širu tendenciju u Evropi, gde zemlje preispituju svoje vojne kapacitete i strategije u svetlu sve većih globalnih tenzija. Makronov potez može se smatrati signalom da Francuska želi da poveća svoju vojnu spremnost i obezbedi dodatnu podršku svojim snagama, ali i da odgovori na izazove koji dolaze iz spoljnog okruženja.
Dobrovoljni vojni rok predstavlja priliku za mlade ljude da se uključe u vojsku i steknu iskustvo, ali takođe postavlja pitanja o tome kako će se u budućnosti razvijati vojna politika Francuske i Evrope u celini. S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, ova inicijativa može biti ključna za jačanje odbrambenih kapaciteta i povećanje bezbednosti na kontinentu.
Francuska je tako postala deo šireg evropskog trenda, koji ukazuje na potrebu za jačanjem vojnog potencijala i osiguranjem stabilnosti u nestabilnim vremenima.
