U Evropskoj kući u Beogradu održana je prezentacija studije pod nazivom „Koliko me košta Zapadni Balkan“. Ova moderna panel diskusija fokusirala se na ključna pitanja vezana za finansijske implikacije proširenja Evropske unije (EU) za članice i zemlje kandidate na Zapadnom Balkanu, kao i na korake potrebne za reformu narednog Višegodišnjeg finansijskog okvira u svetlu ovog proširenja.
Panelisti su bili ministar za evropske integracije Republike Srbije, Nemanja Starović, zamenica ambasadora EU u Srbiji, Plamena Halačeva, i Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta Srbije. Prezentacija je započela uvodnim rečima Jakova Devčića, direktora Fondacije Konrad Adenauer, koja je organizovala ovaj događaj.
Devčić je istakao da je važno razmotriti koliko košta Zapadni Balkan, kao i troškove ostavljanja ovog regiona po strani. „Neki građani u Nemačkoj tvrde da će nas to mnogo koštati, dok drugi govore da ne treba više prosipati novac. Na osnovu toga smo želeli da dobijemo jasne podatke. Zapadni Balkan nije daleka regija, to je naš neposredni komšiluk“, rekao je Devčić.
Prezentaciju studije izložio je Strahinja Subotić, programski menadžer CEP Beograd. On je naglasio da ukupni trošak Zapadnog Balkana iznosi 46,6 milijardi evra, što, kako je rekao, može delovati zastrašujuće, ali je u suštini iznos koji odgovara ceni jedne šoljice espresa i kroasana po glavi stanovnika EU. Ova informacija služi kao poruka građanima EU da je proširenje isplativo. Subotić je naveo da su ključna dva scenarija analize, ali da oba ukazuju na to da je ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU isplativ.
Ukoliko bi Srbija postala članica EU, dobijala bi iz Brisela tri milijarde evra, dok bi iz zemlje godišnje u budžet EU stizalo 700 miliona evra. „Tih tri milijarde evra koje bismo dobijali iz EU je jednako ovogodišnjem deficitu. To bi značilo veliku promenu i omogućilo bi nam da finansiramo deficit“, naveo je Altiparmakov.
Ministar Starović se zahvalio svima koji su učestvovali u izradi studije i istakao da je strah od proširenja i dalje prisutan među članicama EU. Veruje da rezultati ove studije mogu biti od koristi svima. „Politika proširenja se vraća u fokus, a sve države koje su kandidati za članstvo trebaju biti sagledane po pravilima iz Kopenhagena“, dodao je Starović.
On je komentarisao i ne odlazak predstavnika Srbije na Samit EU u Brisel, ističući da nije njegov zadatak da bude advokat EU u Srbiji. „Srbija je dobila lošu poruku time što nije otvoren Klaster 3, što predstavlja poklon onima koji ne žele da vide Srbiju u EU“, objasnio je Starović.
Zamenica ambasadora EU u Srbiji, Plamena Halačeva, naglasila je da su troškovi budžeta EU značajni za proširenje, ali da nisu ključni. „Buduće članice neće samo dobijati sredstva, već će i doprinositi, što predstavlja kružni sistem. Proširenje se više nego ikada pre vidi kao geopolitička potreba“, rekla je Halačeva.
Ona je dodala da je potrebno raditi na promeni negativnog stava prema zemljama Zapadnog Balkana koje imaju određene članice EU. „Postoji politička obaveza, a Višegodišnji finansijski okvir će biti osnova za pristupanje EU i biće značajna sredstva za zemlje Zapadnog Balkana“, zaključila je Halačeva.
Na kraju, panelisti su se složili da je novi plan sredstava za prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU bolji od prethodnih planova, što daje nadu za buduće članstvo ovih zemalja. Ova studija predstavlja značajan korak ka razumevanju finansijskih i političkih implikacija proširenja EU, kao i ka jačanju veza između EU i Zapadnog Balkana.
