Finansijska nezavisnost postaje glavni prioritet mladih u Nemačkoj, a pripadnici generacije Z imaju drugačiji pogled na novac i rad u odnosu na starija pokoljenja, pokazuju rezultati danas objavljene ankete. Prema reprezentativnom istraživanju Međunarodnog univerziteta (IU), čak 66,7 odsto mladih uzrasta od 16 do 30 godina navodi finansijsku slobodu kao najvažniji cilj. U ukupnoj populaciji taj procenat iznosi 58,9 odsto.
Drugi prioritet je adekvatna priprema za penziju, koju je važna za 51 odsto mladih ispitanika. Među ključnim ciljevima su i ostvarenje ličnih želja, poput dugih putovanja koje priželjkuje 41,8 odsto ispitanika, kao i mogućnost ranijeg napuštanja tržišta rada, što je prioritet za 31,8 odsto anketiranih. Tradicionalni pristup koji podrazumeva zaposlenje na puno radno vreme do starosne penzije sa 67 godina više nije glavni cilj, napominje autor studije Johan Troj.
Prema njegovim rečima, za pripadnike generacije Z novac nije samo nešto što je potrebno za osnovno preživljavanje – plaćanje računa, hrane i stanovanja – već alat koji im omogućava slobodu i kontrolu nad sopstvenim životom. Generacija Z, koja obuhvata osobe rođene otprilike između 1996. i 2012. godine, odrasta uz internet i pametne telefone, zbog čega su vrlo snalažljivi u digitalnom svetu.
Studija takođe pokazuje da društvene mreže imaju značajan uticaj na finansijsko ponašanje generacije Z. Prema podacima, 21 odsto mladih priznaje da donosi finansijske odluke pod uticajem onlajn sadržaja. To je dvostruko više nego u generaciji X, gde taj procenat iznosi 10 odsto. Ovaj trend ukazuje na promenu u načinu na koji mladi ljudi pristupaju finansijama i donošenju odluka, često oslanjajući se na informacije koje dobijaju putem društvenih mreža.
Generacija Z takođe brine zbog budućnosti, pošto 56,3 odsto anketiranih strahuje za ekonomsku situaciju u Nemačkoj, dok 49,7 odsto navodi da strahuje od siromaštva u starosti. Inflacija, neizvesnost u vezi s penzijama i strah od pada životnog standarda su glavni okidači stresa zbog finansija, dodaje Johan Troj. Ovi faktori dodatno doprinose osećaju nesigurnosti među mladima, koji se bore da pronađu stabilne i sigurne finansijske temelje u svetu koji se brzo menja.
Mnogi pripadnici generacije Z, poznati i kao „zumeri“, teže fleksibilnijem radnom okruženju i balansu između privatnog i poslovnog života. Njihovo razumevanje novca kao alata za postizanje slobode i kontrole nad životom, a ne samo sredstva za preživljavanje, može se smatrati revolucionarnim u odnosu na prethodne generacije. Ova promjena u percepciji novca i rada može imati dugoročne posledice na tržište rada i ekonomiju u celini.
U svetlu ovih saznanja, kompanije i poslodavci bi mogli da preispitaju svoje pristupe kada je reč o zapošljavanju i zadržavanju mladih talenata. Fleksibilni radni aranžmani, podrška u finansijskom obrazovanju i mogućnosti za lični razvoj mogli bi postati ključni faktori u privlačenju i zadržavanju mladih radnika.
Sve u svemu, nova generacija mladih u Nemačkoj pokazuje jasne razlike u pristupu finansijama i radu u poređenju sa prethodnim generacijama. Njihova težnja za finansijskom slobodom, ličnim ispunjenjem i briga o budućnosti odražavaju se u njihovim prioritetima i vrednostima. U vreme kada ekonomija prolazi kroz brojne izazove, razumevanje ovih trendova može pomoći društvu da bolje odgovori na potrebe i aspiracije mladih ljudi.
