Gosti emisije „Plenum“ bili su filozofi Filip Grbić i Andrea Jovanović. Oni su razgovarali o aktuelnim političkim borbama i podelama u društvu, ukazujući na velike potrese koji su se dogodili u Srbiji u proteklih godinu dana. Smatraju da društvo još nije uspelo da se oporavi od tih događaja, a da su određene fraze i nazivi za političke protivnike značajno doprineli toj situaciji.
Andrea Jovanović, kolumnistkinja Euronews Srbija, podelila je svoja iskustva o pritiscima i pretnjama sa kojima se suočila zbog svojih javno iznetih stavova. Iako je bila svesna mogućih posledica, odlučila je da govori ono što misli. „Bilo je teško, bilo je različitih pretnji, ali smatram da je važno izaći i reći ono što mislite u tom trenutku“, istakla je. Jovanović je posebno naglasila kako je iznenađena lakoćom s kojom su ljudi poverovali u optužbe bez ikakvih dokaza, naglašavajući da je svaka tvrdnja mogla biti proverena.
Govoreći iz naučne perspektive, Jovanović je ukazala na dominaciju emocija u javnom prostoru i političkom životu kao ključni problem. „Sa emocijama nema mnogo razgovora i komunikacije. Kada emocije prerastu u masovnu psihologiju i društveni fenomen, to postaje nezgodno“, rekla je. Osvrnula se i na „nekro-politiku“, ističući da se reakcije često organizuju oko tragičnih događaja iz crne hronike, što je ocenila kao iracionalno i besmisleno.
Jovanović je napravila razliku između perioda pre i posle okupljanja na Slaviji, naglašavajući da su se studentske inicijative u početku odvijale unutar fakulteta, ali da su ubrzo protesti poprimili karakter ranijih političkih okupljanja. „Spontana je možda bila inicijalna reakcija studenata, ali iza toga postoje godine infrastrukture, logistike i medija koji su čekali sledeću krizu“, dodala je.
Na pitanje o svojoj neparticipaciji na protestima, Jovanović je objasnila da je prvo čekala reakciju države na tragične događaje, ali je kasnije zaključila da se protesti koriste za političke ciljeve. „Ne želim da rušim svoju državu i ne želim da učestvujem u obojenoj revoluciji koja je, po mom mišljenju, pokušavana“, rekla je. Istakla je i da su mladi učesnici protesta, prema njenom mišljenju, iskorišćeni u širem političkom procesu.
Filip Grbić, autor emisije „Treći Rim“ na RT Balkan, rekao je da je tokom blokada nastave imao iskustvo susreta sa ruljom. „U rulji mogu biti ljudi sa kojima inače možete razgovarati i voditi dijalog, ali rulja funkcioniše po posebnim psihološkim zakonitostima“, istakao je. Prekretnica za njega bila je plenum maturanata na kojem je odlučeno da se blokira nastava. Grbić je u početku mislio da je to pozitivan znak, ali je ubrzo shvatio da se aktivnosti organizuju posle časova zbog zakonskih zabrana političkog delovanja u školama.
Grbić je primetio da su učenici protest opisivali kao „ljudskost, ljubav i nadu“, ali je u simbolima i akcijama video jasne političke elemente. „Teško je tvrditi da to nema veze sa politikom“, rekao je. On je dodelio otkaz nakon tih događaja, jer nije želeo da ostane u kolektivu u kojem se ne slaže sa dominantnim pristupom.
Objašnjavajući blokade i proteste, Grbić je ukazao na to da su deo šireg procesa koji vidi kao pokušaj „obojene revolucije“ i potkopavanje institucija. Osvrnuo se na radikalizaciju retorike na društvenim mrežama i javne izlive mržnje, što, prema njegovom mišljenju, ukazuje na duboku političku polarizaciju društva.
Grbić je ukazao na duboke podele u društvu, poredeći ih sa „zemljotresom“, naglašavajući da su narušeni porodični, kolegijalni i društveni odnosi. „Eksplozija sadističke mržnje prema Srbima koja se krije ispod izraza Ćaci je zabrinjavajuća“, rekao je, ističući da određene grupe u društvu osećaju moralnu i intelektualnu superiornost.
U emisiji su se čula snažna upozorenja o trenutnom stanju društva i potrebama za dijalogom i razumevanjem kako bi se prevazišle podela i obnovili odnosi unutar zajednice.
