Prodaja falsifikovanih lekova predstavlja ozbiljnu globalnu pretnju, koja godišnje odnese oko 700.000 života. Ove reči izgovorio je Pavle Zelić, predstavnik Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, povodom najave međunarodne konferencije pod nazivom „Svet zajedno protiv falsifikovanih medicinskih proizvoda“, koja će se održati 14. oktobra u Beogradu, u Privrednoj komori Srbije.
Na konferenciji će se okupiti farmaceutski stručnjaci iz različitih delova sveta, uključujući predstavnike Ministarstva zdravlja, inspekcijskih službi, policije, carine i tužilaštva. Zelić je naglasio značaj ove konferencije u prenošenju poruke o sveprisutnoj pretnji koju predstavljaju falsifikovani lekovi, posebno na internetu, gde se mladi često targetiraju putem društvenih mreža.
Prema Zelićevim podacima, godišnji promet falsifikovanih lekova dostiže više od 430 milijardi dolara, a jedini legalni izvor lekova su apoteke. On apeluje na građane da izbegavaju kupovinu lekova putem interneta i da prijave sumnjive lekove nadležnim institucijama, posebno Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije. Zelić ističe da više od 50% lekova koji se prodaju na internetu može biti falsifikovano, a 10% globalnog prometa lekova čine lažni proizvodi. Ova pojava je najzastupljenija u zemljama sub-saharske Afrike, Južne Amerike i Jugoistočne Azije, ali lažni lekovi često prolaze i kroz Srbiju ka zapadnoj Evropi, gde mogu doneti velike profite.
Zelić je ukazao na ozbiljnost problema, navodeći da su se u nekim slučajevima falsifikovani lekovi našli i u apotekama. On je podelio primer jedne italijanske mafijaške porodice koja je falsifikovane lekove protiv raka plasirala u bolnice širom Evrope. U Srbiji je, prema njegovim rečima, zabranjena kupovina lekova na internetu, što smanjuje mogućnost da lažni lekovi dospeju do građana.
U poslednjih 30 godina, falsifikatori su postali veoma sofisticirani, sposobi su da imitiraju izgled pakovanja i samih lekova. U nekim nerazvijenim zemljama, lekove je moguće kupiti čak i na pijacama, dok Srbija i region nisu bili previše ugroženi zbog manje atraktivnosti tržišta. Zelić naglašava da se najviše zarađuje u razvijenijim zemljama poput Francuske i Nemačke, gde su falsifikovani lekovi češće prisutni.
On upozorava na ozbiljne nuspojave koje falsifikovani lekovi mogu izazvati, navodeći da su stručnjaci u tim proizvodima pronalazili toksične supstance poput antifriza, otrova za pacove, pa čak i građevinskih materijala. Falsifikati često ciljaju posebno ranjive grupe, kao što su pacijenti sa retkim bolestima ili deca kojima su potrebni specifični lekovi.
U borbi protiv ovog problema, Zelić ističe da su nadležne institucije u Srbiji povezane sa evropskim partnerima i Svetskom zdravstvenom organizacijom. Potrebno je više saradnje i razmene informacija kako bi se identifikovali i procesuirali kriminalci koji stoje iza ove opasne industrije.
Međunarodna konferencija „Svet zajedno protiv falsifikovanih medicinskih proizvoda“ organizovana je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i ima za cilj da se razmene iskustva i strategije borbe protiv falsifikovanih lekova. Glavne teme obuhvatiće globalne trendove u proizvodnji i distribuciji falsifikovanih lekova, kao i ulogu regulatornih agencija, policije i pravosudnih organa u toj borbi.
Ovaj skup predstavlja priliku za Srbiju da potvrdi svoju posvećenost globalnim naporima u borbi protiv jedne od najvećih pretnji po zdravlje pacijenata. Organizatori veruju da će konferencija doprineti jačanju kapaciteta i komunikacije sa građanima, kako bi se podigla svest o opasnostima koje nosi kupovina lekova sa sumnjivih izvora.
