Više od polovine građana Srbije koji imaju jasan stav podržava članstvo u Evropskoj uniji, prema najnovijem istraživanju Centra za evropske politike. Ipak, većina stanovništva ne veruje da Brisel zaista želi da prihvati Srbiju kao članicu. Istraživanje Evropske komisije pokazuje da čak 40% građana smatra da Srbija nikada neće postati deo EU, što postavlja pitanje o trenutnim stavovima građana prema Uniji.
O ovom problemu razgovarali su Nataša Dragojlović, stručnjak za evropske integracije, i Marko Todorović iz Centra za evropske politike u emisiji Euronews regiona. Marko Todorović je pojasnio rezultate istraživanja Centra, naglašavajući da je važno razdvojiti one koji imaju jasan stav od onih koji su neopredeljeni. „Kada gledamo samo građane sa jasnim stavom, 56% bi glasalo za članstvo u EU. Međutim, značajan deo građana nije siguran kako bi glasao ili je rekao da ne bi izašao na referendum“, rekao je Todorović. On je dodao da je realna slika takva da 36% građana Srbije kaže da bi glasali za članstvo.
Kada se gleda opšta podrška članstvu, oko 40% građana izražava pozitivan stav, dok 33% izričito nije za članstvo. „Sudbina članstva Srbije u EU zavisi od tog neopredeljenog dela stanovništva“, naglasio je Todorović, koji je upozorio da kompleksnost javnog mnjenja ne može biti svedena na površne medijske naslove.
Istraživanje Evropske komisije pokazuje još pesimističniju sliku: samo 28% građana ima pozitivan stav prema EU, što je blagi pad u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci ukazuju na dugoročni trend stagnacije podrške, uprkos proevropskim izjavama dela političke elite. Dragojlović je ukazala na duboke korene nepoverenja, koje delimično potiče iz medijskih narativa i propagande. „Građani veruju da nas EU neće prihvatiti, da se prema Srbiji primenjuju drugačiji kriterijumi, i da se od nas traži više“, rekla je Dragojlović.
Ona je naglasila da antievropski narativi nisu samo spoljašnji uticaj, već da postoje i domaće snage koje ih aktivno koriste. „Čak i ako je ta propaganda iz Moskve tačna, imamo domaće snage koje veruju da bi Srbija propala ako postane članica EU“, dodala je. Dragojlović je kritikovala proevropske aktere zbog nedovoljne efikasne komunikacije sa građanima, pitajući šta oni rade dok se šire dezinformacije.
Ona je podsetila na postojanje različitih projekata i inicijativa koje su podržane iz EU fondova, ali je naglasila da efekti tih napora nisu dovoljno vidljivi u javnom mnjenju. „Kako smo komunicirali sa građanima o ovim temama? Da li se može izaći u medije sa nacionalnom frekvencijom i reći šta čeka Srbiju kada postane članica EU?“, upitala je Dragojlović.
Todorović se složio da nedostaje dosledna komunikacija o benefitima članstva od strane političke elite. „Velike političke partije ne protive se otvoreno članstvu, ali vrlo mali broj političkih aktera pozitivno govori o EU“, rekao je. On je naglasio da je odgovornost najveća na vladajućoj većini koja ima najviše medijske i političke moći u komunikaciji o EU.
Gosti su se takođe osvrnuli na aktuelna pitanja proširenja, posebno u kontekstu rata u Ukrajini. „Ne treba da govorimo o tome ko ima pravo da postane član, već o tome koliko je koja država spremna“, rekao je Todorović. Dragojlović je ukazala da EU ima transformativnu moć za zemlje kandidatkinje, dodajući da je važno individualno pristupati svakoj zemlji kandidatu.
Todorović je kritikovao percepciju dvostrukih standarda, posebno u kontekstu Ukrajine i Moldavije, ali je naglasio da ni jedna zemlja neće postati članica dok ne ispuni uslove. „Iako su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata, nijedna zemlja neće postati članica dok ne ispuni uslove“, zaključio je.
Gosti su se složili da je za napredak neophodna dosledna podrška evropskim vrednostima od strane političke elite i efikasnija komunikacija sa građanima. U svetlu trenutne situacije, važno je da se građanima pruži jasna slika o procesu pristupanja EU i njegovim benefitima, kako bi se prevazišlo postojeće nepoverenje i stvorila pozitivnija percepcija o članstvu.
