Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izrazila je zabrinutost zbog nedostatka reakcije Evropske unije na neonacističke svečanosti koje se održavaju u Hrvatskoj. U objavi na društvenoj mreži X, Brnabić je upitala kako je moguće da nijedna grupa u Evropskom parlamentu nije osudila takve događaje, na kojima redovno učestvuje desetine hiljada ljudi.
Brnabić je podelila snimak sa koncerta poznatog hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona, koji je poznat po promovisanju ustaštva. Tokom koncerta u Splitu čuo se poklič „Za dom spremni“, što je dodatno pojačalo njenu zabrinutost i pitanje o tome kako je tako nešto dozvoljeno unutar EU.
„Ovi događaji su otvoreno podržani od strane hrvatske Vlade. Ljudi na tim svečanostima pevaju i veličaju koncentracione logore u kojima su stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma zverski ubijeni, uključujući i decu“, istakla je Brnabić. Ona se osvrnula na to da EU ćuti o slavljenju masovnih ubistava u Jasenovcu, dok istovremeno propoveda o vladavini prava i evropskim vrednostima.
Brnabić je naglasila kontradikciju između EU kritika prema Srbiji i njenog neprestanog ignorisanja fašizma koji se manifestuje u Hrvatskoj. „Dok takav fašizam besni u Hrvatskoj, vi ste zauzeti kritikovanjem Srbije zbog izbora Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i zakona o sudstvu. Dozvolite nam da vas čujemo kako branite najosnovnije vrednosti! Izrazite se“, poručila je Brnabić.
Ova izjava dolazi u trenutku kada su tenzije između Srbije i Hrvatske ponovo na površini, a pitanja o prošlosti i nacionalnim identitetima postaju sve važnija. Mnogi analitičari smatraju da se ovakvi incidenti koriste za političke poene unutar domaćih politika, dok istovremeno izazivaju gnev i osudu u regionu.
Brnabić se pridružila sve većem broju kritičara koji traže od EU da se ozbiljno pozabavi ovim pitanjima. U njenoj poruci se oseća frustracija zbog onoga što ona vidi kao licemerje unutar evropskih institucija. „Kako možete da pričate o ljudskim pravima i slobodama dok istovremeno ignorišete ovakve strašne događaje?“, pitala je.
Ova situacija dodatno komplikuje i već napetu atmosferu u regionu, gde se istorijska sećanja često koriste kao sredstvo političke borbe. Hrvatska je, s jedne strane, članica EU, a s druge strane, suočava se s kritikama zbog svojih nacionalističkih tendencija koje se povremeno pojavljuju u javnom životu i kulturi.
Brnabić je takođe ukazala na to da ovakve manifestacije ne samo da podrivaju evropske vrednosti, već i doprinose širenju netolerancije i mržnje u društvu. Ona je pozvala EU da reaguje i osudi ovakve događaje, kako bi se pokazalo da se evropske vrednosti ne mogu samo deklarativno isticati, već i aktivno braniti.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će EU reagovati na ove optužbe i da li će se spremiti da se suoči s pitanjima koja se tiču ekstremizma i nacionalizma unutar svojih članica. Srbija, s druge strane, nastavlja da se bori za svoj put ka članstvu u EU, ali se suočava s preprekama koje se čine sve većim, posebno u svetlu ovakvih incidenata u susednim zemljama.
Naravno, ovo je tema koja zahteva pažljivo razmatranje i dijalog, jer se prošlost ne može jednostavno zaboraviti, a budućnost zavisi od sposobnosti društava da se suoče s njom. Brnabić je svojom izjavom ponovo otvorila važno pitanje o tome kako se suočavamo s našom istorijom i kako ćemo graditi budućnost na temeljima tolerancije i razumevanja.
