U najnovijoj emisiji „Teška priča“ na Euronews Srbija, kolumnisti Filip Rodić, Ivan Radovanović i Muharem Bazdulj razgovarali su o temi obeležavanja Nove godine i njenom značaju, uz analizu kolumne istoričara Milana St. Protića. Razgovor je započeo čitanjem Protićeve kolumne koja se bavi pitanjem zašto se Nova godina obeležava pre Božića, što je izazvalo razmišljanja među učesnicima.
Ivan Radovanović je istakao da ga je tekst naveo na duboka razmišljanja o načinu na koji se Nova godina doživljava u savremenom društvu. „Shvatio sam da nam neko godinu dana prodaje taj intelektualni kič, i zasenjuje nas prostotom“, rekao je on, naglašavajući ironiju u Protićevoj formulaciji o novoj godini kao „2026. od Hristovog rođenja, tj. cirkumcizije.“ Radovanović se zapitao zašto se ovakvi tekstovi ne nazivaju „Bože što sam pametan“, implicirajući kritiku prema površnom intelektualizmu.
Govorili su i o pravoslavnom obeležavanju 1. januara kao dana Hristovog obrezivanja, kada je Hristos, osmog dana nakon rođenja, prema jevrejskim propisima, odveden u hram i obrezan. Radovanović je primetio da je katolička crkva ovu tradiciju izbacila, ukazujući na razlike između dva glavna hrišćanska pravca.
Muharem Bazdulj je dodao da, iako se tema može činiti bizarna, postoje ozbiljni istoričari koji tvrde da je ključni trenutak za uspon hrišćanstva bio kada je sveti Pavle istakao važnost „obrezanog srca“, a ne fizičkog obrezivanja. On je objasnio da je hrišćanstvo nastalo kao sekta unutar judaizma, gde su muški Jevreji morali biti obrezani.
Bazdulj je sugerisao da je cirkumcizija, u tom kontekstu, mogla biti viđena kao svojevrsni Veliki petak, dan važan za hrišćansku tradiciju. Radovanović je, međutim, ponovio da se Nova godina ne obeležava u vezi sa Hristovim rođenjem niti sa obrezanjem, ukazujući na nedostatak povezanosti između ovih događaja.
Filip Rodić je dodao da ne bi trebalo koristiti teške reči i kompleksan vokabular da bismo prikazali svoju pamet. Ovaj komentar je dodatno osvetlio pristup medijima i načinu na koji se ozbiljne teme često pojednostavljuju ili izokreću u javnom diskursu.
Radovanović je takođe naglasio da je godina koja je prošla bila obeležena prazninom, gde su se ozbiljne teme koristile za Instagram postove, u pokušaju da se ljudi istaknu kao „pametni“ ili „važni“. „Imali smo godinu u kojoj su svi važni događaji bili svedeni na površnost, a suštinske teme su se izgubile u moru trivijalnosti“, rekao je on.
Emisija „Teška priča“ postavila je važna pitanja o tradicijama, obeležavanju i suštinskom značenju praznika u savremenom društvu. Kroz kritičku analizu, učesnici su se trudili da podstaknu gledaoca na dublje razmišljanje o tome kako kulturološki i religijski konteksti oblikuju naše razumevanje vremena i tradicija.
Za sve koji žele dublje da razumeju ovu temu, cela emisija je dostupna u video formatu, pružajući priliku gledaocima da se upoznaju sa ovim važnim pitanjima i razmišljanjima. U svetu gde se često gubi fokus na suštinske vrednosti, ovakve diskusije su od izuzetnog značaja za oblikovanje kritičkog mišljenja i razumevanja tradicija koje nas oblikuju.
