Džez pijanista Vladimir Maričić će nastupiti na završnoj večeri 41. izdanja Beogradskog džez festivala, predstavljajući se sa bendom sastavljenim od iskusnih muzičara i mladih talenata koji čine „novi srpski džez talas“. U razgovoru za Tanjug, Maričić je naglasio značaj Beogradskog džez festivala, koji je od svog osnivanja u sedamdesetim godinama pružao platformu za domaće muzičare kroz džem sešnove, koji su se vremenom razvijali i menjali.
Beogradska džez scena uvek je bila prepoznatljiva i bogata talentima, kao što su Miša Blam, Miša Krstić, Luka Bošković i Rade Milivojević. Maričić je istakao da su oni bili mentorima mladim muzičarima, pomažući im da sazrevaju i uče ne samo sviranje, već i sve aspekte muzičkog posla.
Džem sešnovi su nastali kao želja domaćih muzičara da pokažu stranim gostima, posebno Amerikancima, koliko su vešti u izvođenju džez muzike, uprkos tome što dolaze iz socijalističke zemlje. U početku su se ovi događaji dešavali spontano, ali su organizatori festivala ubrzo shvatili njihovu privlačnost i počeli ih organizovati u „Dansing sali“ Doma omladine Beograda.
„Organizatori su imali sofisticiran način kako da privuku goste. Rekli su im: ‘Dođite, tu se svira dobar džez. Dođite na jedno piće’“, prisetio se Maričić. Prema njegovim rečima, poziv je često bio prihvaćen, a kada su stranci čuli domaće muzičare, obavezno su želeli da se pridruže svirci.
Maričić je bio prisutan na mnogim džem sešnima gde su nastupali poznati muzičari kao što su Čet Bejker i Art Blejki, ali je takođe mogao da vidi talente poput Goce Dimitrovskog i Ilije Boškovića. „Naši muzičari su davali sve od sebe, a to su stranci prepoznavali i uživali u energiji i strasti koju su donosili na pozornicu“, dodao je on.
Džem sešnovi su od suštinske važnosti za svaki džez festival, a posebno za Beogradski džez festival, gde su postali međunarodno prepoznatljivi. Maričić je ukazao na to kako su se ovi događaji komentarisali čak i u Njujorku i Parizu, ističući njihovu spontanost i nepredvidivost koja ih čini posebnim.
U svetlu savremenih tehnologija i rasta striminga, Maričić smatra da će doći do prezasićenja. „Ljudi iz svojih fotelja misle da su prisutni, ali to iskustvo nije isto kao biti tamo uživo. Verujem da će se publika vratiti pravim muzičkim događanjima“, rekao je on. Džem sešnovi su, prema njegovim rečima, jedna od onih nepredvidivih kvaliteta koje život donosi bez najave.
Maričić je dodao da svirka uživo predstavlja kockanje u kojem učestvuju publika, muzičari i organizatori, i zato je kritično važna. Iako postoji fascinacija dolaskom stranih muzičara, on je upozorio da Srbija ne može da se poredi sa gradovima kao što su Kopenhagen ili Pariz, gde se redovno odvijaju nastupi velikih imena. „Nemamo ni specijalizovane džez klubove, već restorane u kojima se svira džez muzika“, naglasio je on.
Zadovoljstvo muzičara je što su uspeli da vrate džem sešnove na Beogradski džez festival, uz podršku kolega poput Jovana Maljokovića. „Ponosan sam što smo uspeli da to postignemo“, zaključio je Maričić, naglašavajući važnost kontinuiteta i očuvanja džez tradicije u Srbiji.
