Predsednik Srpske lige, Aleksandar Đurđev, ocenio je da je decembarski samit Evropskog saveta „ogolio stanje stvari“ u Evropi i istakao da upravo u tome leži suština ovog skupa. On je naglasio da današnja Evropa više ne donosi istorijske odluke, već ih administrira, cementirajući postojeći kurs. Prema njegovim rečima, dnevni red je već viđen i obuhvata teme kao što su Ukrajina, bezbednost, budžet, proširenje i migracije. Međutim, Đurđev smatra da je ono što nedostaje na dnevnom redu, a što je ključnog značaja, pitanje deeskalacije sukoba.
„Više nije pitanje kako izaći iz sukoba, već kako ga nastaviti na ‘upravljiv’ način, uz što manje prostora za kompromis i što više instrumenata pritiska“, rekao je Đurđev. On je posebno istakao izjave premijera Mađarske, Viktora Orbana, i premijera Slovačke, Roberta Fica, ocenjujući ih kao „jeres u katedrali briselskog konformizma“. Orbán je otvoreno izneo stavove koje se u Briselu retko čuju, ističući da je proces proširenja Evropske unije u poslednje četiri godine doživeo potpuni neuspeh. On je naglasio da Srbija nije napredovala jer je tretman prema njoj „loš i sramotan“, i podsetio na njenu ključnu ulogu u regionu, kao i na to da se na Balkanu ništa suštinski ne može rešiti bez Beograda.
Sličnu poruku poslao je i slovenački premijer Fico, koji je rekao da će se zalagati za Srbiju i da ponašanje EU prema Beogradu nema veze sa zdravim razumom. On je dodao da Srbija trpi posledice zbog svojih suverenih stavova, što je Đurđev dodatno potvrdio.
Predsednik Srpske lige smatra da se trenutna situacija ne može razumeti bez šire slike globalne finansijske i ekonomske nestabilnosti. On je istakao da prelazak sa dugoročnih na kratkoročne kredite sužava horizon izvesne budućnosti, dok dugoočekivane garancije za investicije nestaju. U takvim okolnostima, aktivira se instinkt gomilanja, ali paradoks je u tome što, iako globalne likvidnosti ima dovoljno, više nema gde da se sakrije.
Đurđev je upozorio da NATO najavljuje pripreme za širi sukob do 2030. godine, dok Rusija naglašava povratak ključnih elemenata suvereniteta. U isto vreme, EU pokušava da upravlja sopstvenom krizom odlažući najteža pitanja. „U Evropi koja se odriče sopstvene strateške autonomije, Orban i Fico govore jezikom interesa, a ne dogme. U Uniji koja suverenitet doživljava kao smetnju, oni ga brane kao preduslov opstanka“, zaključuje Đurđev.
Ova izlaganja i stava premijera Orbana i Fica, prema Đurđevu, zvuče glasnije nego što bi broj njihovih glasova sugerisao, sve zbog trenutne situacije u kojoj se Evropa nalazi. On smatra da su njihovi stavovi od suštinskog značaja za budućnost regiona i za način na koji će se rešavati izazovi sa kojima se suočava Evropska unija.
Na kraju, Đurđev naglašava potrebu za promišljenim pristupom i strategijom koja bi omogućila deeskalaciju sukoba i otvaranje prostora za dijalog, a ne nastavak politike pritiska i upravljanja krizama. U svetlu trenutnih globalnih i regionalnih izazova, on poziva na jedinstvo i saradnju među državama regiona, kao i na preispitivanje postojećih politika unutar EU.
