Broj vrsta divljih pčela kojima preti izumiranje u Evropi se više nego udvostručio u protekloj deceniji, a slična situacija je i sa ugroženim vrstama leptira, pokazala je najnovija studija, prenose danas britanski mediji.
Istraživanje koje je sprovela Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) pokazalo je da od ukupno 1.928 vrsta pčela, izumiranje preti za najmanje 172 vrste, prenosi Gardijan. Ovakvi podaci ukazuju na ozbiljnu krizu u ekosistemima, koja bi mogla imati dalekosežne posledice po životnu sredinu i ljudsko zdravlje.
Istovremeno, broj ugroženih vrsta leptira je sa 37 porastao na 65, u odnosu na poslednju ovakvu studiju od pre 14 godina. Ovi porastovi ukazuju na sve veće izazove sa kojima se suočavaju oprašivači, koji igraju ključnu ulogu u održavanju ekološke ravnoteže.
„Pored njihove lepote i značaja za kulturu, oprašivači poput pčela i leptira su od životne važnosti za naše zdravlje, sistem ishrane i ekonomiju, pri čemu održavaju razvoj voća, povrća i semenja koje nas hrane,“ kazala je izvršna direktorka IUCN Gretel Agilar. Njihovo izumiranje moglo bi dovesti do smanjenja dostupnosti hrane i povećanja cena, što bi dodatno ugrozilo globalnu ekonomiju.
Među uzrocima ovakve krize su kontinuirano uništavanje ili oštećivanje staništa ovih insekata usled poljoprivrednog razvoja, zatim isušivanje močvarnih terena, prekomerna ispaša stoke, kao i upotreba đubriva i pesticida, uključujući neonikotinoide. Ovi faktori znatno doprinose smanjenju broja oprašivača, što predstavlja ozbiljan problem za biodiverzitet.
Kako naučnici ukazuju, važan razlog za ugroženost insekata su i klimatske promene i globalno zagrevanje. Čak 52 odsto svih ugroženih vrsta leptira u Evropi su u opasnosti zbog klimatske krize, što je dvostruko više nego pre jedne decenije. Ovaj alarmantan podatak naglašava hitnu potrebu za delovanjem u cilju zaštite ovih vrsta.
Komesarka EU za životnu sredinu, Džesika Rosvol, istakla je da je potrebna hitna i kolektivna akcija da bi se ova pretnja suzbila. „Zajedno sa državama članicama, Evropska komisija je uspostavila sistem monitoringa za oprašivače zasnovan na regulativima EU za očuvanje prirode, a koji će nam pomoći da pratimo kakav napredak postižemo,“ izjavila je Rosvol.
Ova strategija uključuje praćenje stanja i trendova u populacijama oprašivača, kao i razvijanje politika koje će podsticati očuvanje njihovih staništa. „Moramo se fokusirati na primeni i saradnji zemalja članica kako bismo zaštitili oprašivače,“ zaključila je ona, naglašavajući važnost zajedničkog delovanja na evropskom nivou.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se preduzmu koraci ka očuvanju i zaštiti ovih ključnih vrsta. Uključivanje lokalnih zajednica, edukacija o značaju oprašivača i implementacija održivih poljoprivrednih praksi su neki od načina na koje se može doprineti očuvanju ovih insekata.
Povećanje svesti o značaju pčela i leptira u ekosistemu može pomoći u mobilizaciji javnosti i donosioca odluka ka hitnim akcijama koje će osigurati opstanak ovih vrsta. Samo kroz zajedničke napore možemo se nadati da ćemo sprečiti dalji gubitak biodiverziteta i osigurati zdravu budućnost za naredne generacije.
Uprkos izazovima, postoji nada. Brojni projekti očuvanja i inicijative širom Evrope pokazuju da se može ostvariti napredak kada se zajednice udruže u borbi za zaštitu prirode. Očuvanje pčela i leptira nije samo pitanje ekologije, već i pitanje naše budućnosti, hrane i zdravlja.
