Sutra se navršava 23 godine od atentata na Zorana Đinđića, srpskog premijera čija je smrt ostavila dubok trag u srpskom društvu. Ovaj tragični događaj je deo šireg konteksta političkih ubistava i atentata koji su obeležili to vreme u Srbiji. Među najintrigantnijim slučajevima je i ubistvo Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, koje se dogodilo 25. avgusta 2000. godine. Njegovo ubistvo, kao i Đinđićevo, povezano je sa pripadnicima Jedinice za specijalne operacije (JSO), poznatijima kao „crvene beretke“.
Naime, ubistvo Stambolića rasvetljeno je tek nakon Đinđićevog atentata, tokom policijske akcije „Sablja“. O detaljima koji su otkriveni tokom istrage, kao i o pronalasku Stambolićevog tela, govorio je forenzičar Časlav Ristić. On je na svom YouTube kanalu podelio svoja iskustva iz tog perioda, kada je bio pozvan da učestvuje u veštačenju nakon otkrivanja tela.
Ristić se priseća trenutka kada je obavešten o delikatnom uviđaju. „Sedeo sam sa kolegom u MUP-u, čekajući kraj radnog vremena, kada je naš načelnik upao u kancelariju i rekao mi da se spremim za jedan jako delikatan uviđaj“, otkrio je Ristić. Njegove sumnje su se obistinile kada su stigli na mesto na Fruškoj gori gde je telo Stambolića pronađeno.
U svom izlaganju, forenzičar je detaljno opisao kako su stigli do lokacije gde je telo bilo zakopano. „Sve je izgledalo jezivo. Tamo su nas čekali pripadnici SAJ-a, a zatim smo sreli čoveka sa maskom koji nam je pokazao gde se otprilike nalazi grob“, rekao je Ristić. Čovek sa maskom, kasnije identifikovan kao Nenad Šare, bio je svedok-saradnik koji je potvrdio da je bio prisutan tokom ubistva.
Šare je rekao da je čuo pucanj i da je neko od izvršilaca izjavio da je „stvar završena“. „Junak koji će da puca u čoveka od 64 godine, kome su vezali ruke, su ti crvene beretke koje su imale zakletvu da gaze preko krvi i znoja“, dodao je Ristić. Njegovo svedočenje ukazuje na brutalnost i okrutnost izvršenja ubistva.
Kada su istražitelji počeli da kopaju, naišli su na tragove Stambolićeve trenerke i lobanje. Ristić je opisao kako su vatrogasci iz Novog Sada pomogli u otkopavanju, a istražni sudija je bio prisutan tokom celog procesa. „Prva stvar na koju smo naišli bila je učkur trenerke Ivana Stambolića. Posle toga se pojavila lobanja“, rekao je Ristić.
Ono što je posebno šokiralo istražitelje bio je pronalazak dva projektila malog kalibra u lobanji. Ristić je istakao da su ti projektili ukazivali na to da Stambolić nije odmah umro, već je verovatno patio pre smrti. „Ovo je mali kalibar, 22 milimetra, i siguran sam da se Stambolić mučio i da nije odmah umro“, rekao je Ristić.
Ova svedočenja i otkrića ukazuju na mračnu stranu političkog života u Srbiji tokom tog perioda, gde su političke borbe često rezultirale smrtonosnim ishodima. Ristićeva svedočenja o brutalnosti ubistava i načinu na koji su izvršena ostavljaju snažan utisak na javnost, podsećajući na potrebu za pravdom i istinom.
Dok se Srbija suočava sa svojim mračnim nasleđem, slučajevi kao što su ubistva Stambolića i Đinđića ostaju u kolektivnoj svesti naroda, podsećajući na važnost istine i pravde u izgradnji budućnosti. Na kraju, ova obeležavanja nisu samo podsećanje na izgubljene živote, već i poziv na odgovornost i borbu protiv nasilja u svim njegovim oblicima.
