Astronomi su otkrili planetarni sistem koji se sastoji od četiri planete, a njegovo postojanje izaziva preispitivanje trenutnih teorija o formiranju planeta. Ovaj sistem je uočen pomoću teleskopa Keops Evropske svemirske agencije, a nalazi se oko 117 svetlosnih godina od Zemlje, u pravcu sazvežđa Ris. Zvezda koja je domaćin ovom sistemu, nazvana LHS 1903, je crveni patuljak, koji je oko 50 odsto masivniji i 5 procenata sjajniji od Sunca.
Ono što je posebno zanimljivo u ovom sistemu jeste raspored planeta. Prva planeta, koja je najbliža zvezdi, je stenovita, dok su druge dve planete gasovite. Međutim, četvrta planeta, koja bi prema trenutnim teorijama trebala da bude gasovita, zapravo je takođe stenovita. Ovaj redosled planeta dovodi u pitanje dosadašnje razumevanje formiranja planeta, koje sugeriše da planete bliže zvezdama treba da budu male i kamenite, dok bi one udaljenije trebale biti bogate gasovima i ledom.
Astronom Tomas Vilson sa Univerziteta u Voriku, glavni autor studije objavljene u časopisu „Sajens“, naglašava da je ovo okruženje previše toplo za očuvanje značajnih količina gasa ili leda, zbog čega se atmosfere koje se formiraju verovatno uklanjaju zračenjem sa zvezde domaćina. „Ovaj sistem nas izaziva da preispitamo kako se planete formiraju“, ističe Vilson.
Prema dosadašnjim teorijama, planete bi trebale da se formiraju u velikim diskovima gasa i prašine koji se vrte oko zvezde. Međutim, istraživači veruju da su planete ovog sistema nastale sekvencijalno, pri čemu je gas koji bi mogao da formira atmosferu četvrte planete potrošen od strane prethodnih planeta. Vilson sugeriše da je četvrta planeta možda „razvijena sa zakašnjenjem“, odnosno da se formirala kasnije u okruženju siromašnom gasom.
Postoji i mogućnost da je četvrta planeta prvobitno imala veliku gasnu atmosferu koja je kasnije izgubljena usled sudara sa drugom planetom, ostavljajući samo kamenito jezgro. Ova planeta je takođe zanimljiva zbog svoje potencijalne nastanjivosti; njena masa je 5,8 puta veća od Zemljine, a temperature dostižu oko 60 stepeni Celzijusa.
Kako bi se bolje razumele karakteristike ove planete, buduća posmatranja svemirskog teleskopa Džejms Veb mogla bi otkriti uslove na njoj i pomoći naučnicima da procene njenu potencijalnu nastanjivost. Vilson zaključuje da će ovo istraživanje svakako otvoriti nova pitanja i mogućnosti za razumevanje formiranja planetarnih sistema.
Ovo otkriće ne samo da proširuje naše znanje o planetarnim sistemima, već takođe naglašava složenost procesa formiranja planeta, koji može biti mnogo raznovrsniji nego što se ranije verovalo. Astronomi će nastaviti da istražuju ovaj sistem i druge slične kako bi prikupili više podataka i razumeli kako se planete formiraju i razvijaju u različitim uslovima.
